Izvor: Blic, 22.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđena na nepripadanje
Osuđena na nepripadanje
Kada su me pozvali iz Malog pozorišta 'Duško Radović”, sa predlogom da pišem komad prema romskoj bajci, rekla sam da od mene ne očekuju neku opštu priču o Romima, niti da ja, iako podržavam svačija prava, umem da pišem sa ideološkim predznakom - kaže naša sagovornica, dramska spisateljica Milena Marković, i dodaje da je komad 'Beli, beli svet”, koji je napisala prema romskoj bajci koja potiče sa Kosova i Metohije, njena lična priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'u kojoj glavni junak ulazi u svoj svet da bi pronašao demone koji su ga pratili u potrazi za ljubavlju i slobodom.
Na šta se odnosi vaše insistiranje na ličnom pristupu ponuđenoj temi?
- Skoro ceo prošli vek je insistirao na individualnosti koju, naravno, podržavam u svakom obliku i insistiram na njoj, međutim, došlo je na neki način do nedostatka ljubavi i požrtvovanja. Ova priča je posvećena upravo tome, dakle ona govori o ljubavi. To znači ne sukobljava se sa individualnošću već govori o slobodi koja je prilično teška i može uključivati i nešto što nije u skladu sa onim što se misli kada se kaže individualnost, kao što su recimo požrtvovanje ili odricanje u ime ljubavi. Pišete prvi put na zadate teme i to bajku?
- Mnogo volim bajke i puno znam o bajkama, bez obzira na to što je moje znanje svaštarsko. Od onih uobičajenih reči koje su u upotrebi, kao što su intelektualac ili kulturni radnik, ja bih najviše volela da budem umetnik. Generalno, bajke su zgodne kao uzor, što može da se vidi i u mojim drugim dramama, naročito u 'Šinama”. Koristeći bajke kao model, otvara se mogućnost pozitivne pa i kreativne manipulacije arhetipovima, koji se lako mogu upotrebljavati u zavisnosti od toga šta želiš da postigneš. Postoji li razlika između naših i romskih bajki?
- U skoro svim bajkama sveta postoji veoma mali respekt prema smrti, međutim, u romskim bajkama to je podignuto na još veći stepen. Ti siromašni ljudi su još siromašniji od siromašnih. Tako na primer u srpskim bajkama siromah ima tri ovce, ovde ni toliko, što znači da je nivo okrutnosti, relativizacija materijalnih dobara, inače svojstvena bajkama, ovde vrlo izražena.
U ovoj predstavi reč je o Romima, u kojoj meri je to trendi projekat?
- Verovatno jeste trendi u tom nekom smislu, ali i zbog onoga što piše u tekstu. A to je da bogati ostaju uvek bogati i samo postaju još bogatiji, a siromašni bivaju još siromašniji. To je prosto tako i ja nemam tu moć, ali ni nameru, da bilo šta u tom smislu menjam, pa prema tome ni da presuđujem ili označavam dobrim ili lošim. Ljude procenjujem od jednog pojedinačnog slučaja do drugog i u tom smislu sam rekla da neću pisati komad o pravima Roma. Treba da se rodi romski pisac koji će to raditi. Ja mogu da pišem o ljubavi, slobodi i onome na koji način ja to doživljavam i na koji način doživljavam romsku filozofiju života, taj njihov točak i stalni pokret. Zbog toga ovaj tekst ima i jednu sociološku dimenziju koja me je, s obzirom na to da u predstavi ima pevanja i igranja, dovela do toga da pišem i songove, čija je boja u skladu sa mojim viđenjem ove teme. Da li se songovi razlikuju od vaše poezije, koja se, neverovatno za savremenu poeziju, odlično prodaje u knjižarama?
- Od malih nogu sam sebe osudila na nepripadanje bilo kojoj grupi, dok je moj sociološki pogled na svet na nivou opšte pravde i humanosti, što znači utopijski. Otuda su i moje pesme više stihovana proza i bez rime, koje su neka vrsta mog ličnog pogleda na svet. Radeći songove za ovu predstavu, mogla sam da se oprobam i u pisanju rimovane poezije, odnosno da pišem pesme na način kako ja zamišljam da se nekada pisalo, i da unesem čak i neku romantiku. Nameravate li da se okušate u pisanju za film?
- Čest sam gost-pisac na mnogim projektima. Konkretno, upravo radim scenario za reditelja Olega Novkovića. Što se tiče domaćeg filma, čini mi se da on ima ozbiljan problem cikličnog ponavljanja određenih tema, bez obzira na to što se dešavalo da neki put budu čak odlično obrađene. Željko Jovanović
