Izvor: Blic, 24.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osporavanje originala falsifikata
Osporavanje originala falsifikata
Na žalost, Nijaz Alispahić se nije potrudio ni da vidi predstavu koju osporava, a ni da svih ovih godina, na bilo koji način, uspostavi kontakt sa mnom i razjasni eventualne nedoumice, već je sam, i to 'sam' je sa velikim upitnikom, odabrao vreme i način za obračun. Tim rečima je Nebojša Bradić, objasnio svoju nevericu u vezi sa kompletnim'slučajem'. Sve je naime, počelo nakon objavljivanja u dnevnim novinama da je dramaturg tuzlanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozorišta Nijaz Alispahić osporio Bradiću autortsvo dramatizacije Selimovi- ćevog romana, optužujući ga za plagijat i tvrdeći kako je reč o njegovom tekstu koji je 'gotovo u potpunosti preuzet' u predstavi 'Derviš i smrt' koju je Bradić režiro 1995. godine u Kruševačkom pozorištu i za koju je potom, dobio nagradu za savremenu adapataciju na Sterijinom pozorju.
Kako je došlo do toga da se stvore uslovi za ovo što se desilo, da vas Nijaz Alispahić pominje u tom kontekstu?
Rezultati moje saradnje sa tuzlanskim pozorištem, gde sam sa radošću prihvatao saradnju, su bile neke značajne predstave. Naročito je bio provokativan rad na predstavi 'Derviš i smrt' Meše Selimovića, prema čijoj literaturi imam poseban afinitet. Ovaj projekat smo radilil 1988. godine. Dramatizaciju predstave je potpisao Nijaz Alisapahić, tadašnji dramaturg u stalnom radnom odnosu pozorišta u Tuzli. Sećanja jesu varljiva ali i danas čuvam rukopise scena koje su ušle u definitivni scenosled predstave koji je nastajao u dugotrajnom periodu priprema, dogovaranja i zajedničkog dopisivanja prvobitnog predloška. Znači li to da je autorstvo predloška za predstavu u najmanju ruku zejedničko i da je potom tek rađena definitvna verzija tokom proba predstave.Zašto tada niste 'naparavili problem'?
Poštujući tada želju svojih pozorišnih prijatelja i odnose u tuzlanskom pozorištu, nisam dovodio u pitanje autorstvo dramatizacije iako sam imao mnogo razloga za to. Tada sam verovao da i to doprinosi dobroj kreativnoj atmosferi u kojoj je predstava nastajala i konačnom ishodu, što je, kako se ispostavilo, bilo dobro, jer su to potvrdile nagrade na festivalu BiH pozorišta iste godine. Šta je sa predstavom 'Derviš i smrt' koju ste radili u Kruševcu 1995. godine. Zašto je Alispahić došao na ideju da je poredi?
U jednom sasvim drugom vremenu, i iz druge potrebe, napravio sam potpuno drugačiju predstavu 'Derviš i smrt' u odnosu na tuzlansku. Za nju sam koristio roman Meše Selimovića, postojeće dramatizacije Borislava Mihajlovića Mihiza, Vladimira Milčina i Nijaza Ali- spahića, ali pre svega svoja iskustva u radu na tuzlanskoj predstavi.
Kod tog mesta je zanimljivo sledeće, Alispahić vas je optužio za plagijat dramatizacije a vi niste dobili nagradu na Pozorju za dramatizaciju?
Sve do pre neki dan, verovao sam da je ono što sam uradio u skladu sa mojim ličnim, kao i opštim etičkim postulatima.
Međutim, nešto sam očigledno prevideo. Da nisam dramatizovao, a usput režirao i kreirao scenografiju 'Proklete avlije', te da ona nije bila tako uspešna kao što jeste, verujem da bi sve ostalo u mirnim vodama u kojima je i bila svih ovih godina. Verujem, takođe, i da je materijal koji je 1999. godine objavljen u brošuri koja prati predstavu 'Prokleta avlija', bio to što jeste, tj. samo predložak a ne korpus delikti. No, svejedno i takvom dakazu fali još jedan dokaz, tačnije, u skladu sa opštevažećim zamenama teza, osnovno dramaturško obrazovanje... Naime, jasno piše da sam adaptirao i režirao predstavu 'Derviš i smrt', a dramatizovao i režirao 'Prokletu avliju'. I da ironija bude veća, ja sam taj isti 'dokaz' poslao u Tuzlu svojim saradnicima i prijataljima. Na početku ste izrazili bojazan da vaš oponent nije slučajno odabrao vre- me i način. Šta pod tim podrazu- mevate?
Simptomatično je, ali nikako neočekivano da se 'oštećena stranka' pronađe, shodno tome i oglasi kalimerovskim 'to je nepravda' pred početak Sterijinog pozorja, festivala na kome će, sudeći što po kritikama znalaca, što po reakcijama publike, moja predstava 'Prokleta avlija' u produkciji Kruševačkog pozorišta, biti jedan od favorita. Time se nesumnjivo na poznati način daje 'doprinos' već viđenim 'pozorišnim igrama', odnosno iznenađenjima na klasičnoj balkanskoj krivini. Šta predlažete da se uradi u budućnosti, bilo kada je reč o ovoj temi bilo o saradnji?
Uprkos svemu se nadam da ćemo se, kada stvarno nastupi mir, ponovo sresti i rukovati, i reći da jedni prema drugima nismo gajili zle misli, a onda ćemo sesti da razmotrimo na koji način možemo da zalečimo rane devastirane civilacije na ovim prostotrima. Inače ćemo ostati u 'prokletoj avliji'. Željko Jovanović
.jpg)
