Izvor: Blic, 17.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osluškivanje Dorćola
„Moja kuća je Srednja Evropa", rečenica je koja najbolje ilustruje i ličnost i opus uslovno rečeno našeg najpoznatijeg savremenog arhitekte koji je ponovo u Beogradu, godinu dana pošto mu je, kao svom članu, Srpska akademija nauka i umetnosti priredila retrospektivu. Ovog puta razlog je idejno rešenje Muzeja nauke i tehnike koji treba da bude završen 2009. godine, na mestu nekadašnje termocentrale na Dorćolu.
Arh. Boris Podreka je redovni profesor u Beču i Štutgartu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i gostujući profesor na univerzitetima u Lozani, Parizu, Londonu, Veneciji, Švajcarskoj, Italiji, Filadelfiji, na Harvard univerzitetu u Bostonu, autor novih arhitektonskih simbola u Beču (Milenijumska kula), Veneciji (Muzej moderne umetnosti Ka Pezaro). Među kolegama važi za majstora koji od zapuštenih kvartova ume da načini čudo. (Upravo takvo jedno čudo od muzejskog kompleksa trebalo bi da nikne u Skenderbegovoj, nadomak dorćolske marine.)
Boris Podreka je rođen u Beogradu, u porodici u kojoj je otac bio ađutant kralja Aleksandra, tršćanski Slovenac, a majka Mostarka, iz francuskog koledža. Detinjstvo je proveo u Trstu (u zajednici okupljenoj oko pravoslavne crkve) - studirao je u Veneciji i Beču. Najpre skulpturu, ali mu je ubrzo dojadilo, kako je jednom rekao, da „vaja ženske g......". Više ga je zanimala koža, ali koža specifičnog miljea, voli da kaže, u stvari jednostavno - prostor.
Dok razgovaramo na koktelu u Skupštini grada, kao deo svog šarma plasira mešanje ekavice, ijekavice, nemačkog, italijanskog, francuskog, engleskog...
Kad smo već kod prostora, možete li nam reći koliko će izložbenog imati novi muzej?
- Radije bih ovako kazao: zatvorenog termičnog prostora biće oko 4.000 kvadrata. Muzej će imati otvorenu košulju, biće neka vrsta work in progress, to jest, nikad neće biti završen. Širiće se gradom, jer ne može biti konvencionalan tip muzeja.
Da li ste imali na umu neki već postojeći muzej nauke kada ste počeli da osmišljavate prostor stare termocentrale na Dorćolu?
- Nikada tako ne radim. Nikada ne namećem Podreku. Pogledam kraj, prođem njime i oslušnem ga. On mi sam ispriča šta bi hteo. Ako se s tim složim, to i napravim, ako ne osetim saglasje, udarim ga po glavi neki put.
Šta vam je konkretno ovog puta kraj sam rekao?
- Uvek se trudim da dam imena stvarima koje crtam. Recimo, kad kažem lođa, vrata, put, to treba da zvuči kao kad vas nazivam vašim imenom. Mislim da imam senzore da čujem kraj. Ako mi sugeriše teksturu od raznih materijala, ja to i napravim. Ako mi pak sugeriše da imam lampione i lampe, reći ću mu ne, jer već radim kubuse koji su rasvetljeni, u kojima su pumpe i tehnološki objekti. Znači, moram biti usaglašen sa krajem, i u ljubavi i u mržnji.
Šta označava pojam arhikultura koji često koristite umesto pojma arhitektura?
- Arhikultura znači da oblačimo npr. naš konkretni muzej u karakteristični materijal koji je samo tu moguć i nigde više. Uvek se trudim da napravim odelo po meri, a ne konfekciju. Prosto rečeno, takav muzej ne može da bude u betonu i mermeru, jer na tom potezu postoji arhikulturalni aspekt iz koga izvlačim inspiraciju. To su priče iz slojeva, a ne samo ono što se meni sviđa, kao estetsko.
Čija dela u tom smislu preferirate?
- Erika Gunara Asplunda i Sigurda Leverenca - nordijske arhitekte - jer nisu arogantni i nisu avangardisti. Ne mogu se više pisati manifesti u arhitekturi. Bilo bi to smešno, jer smo u dobu paralelizama u kome sve simultano postoji. Zato se ne vezujem za jedan stil u arhitekturi, ma koliko ga voleo u umetnostima... Arhitektura u nekom vidu i nije umetnost. Ona ima eha umetnosti, ali je vrlo automno stvaralaštvo.
Vaš prvi projekat u Beogradu trebalo je da bude hotel na mestu srušene kafane „Tri lista duvana". Šta će s njim biti?
- Trebalo je da tu podignemo elegantan urbani hotel sa bazenima na krovu i SPA centrom, ali investitori još nisu završili svoj deo posla.
Je li vam žao?
- Ma ne. Nije ideja umrla, ona se samo o nešto spotakla. Uobičajena pojava u mom poslu. Kad od deset planova arhitekta ostvari dva-tri, na konju je.
