Izvor: Politika, 24.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opšta korist od rada u javnom interesu
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković juče otvorio kancelarije za alternativne sankcije u Požarevcu i Smederevu
Od rada u javnom interesu u toku prošle godine društvena zajednica imala je korist od oko 6,5 miliona dinara, a država je ostvarila uštedu od gotovo sedam miliona dinara, rekao je juče ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.Otvarajući osmu kancelariju za alternativne sankcije u Požarevcu, jednu od 15 koliko treba da ih bude u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do kraja sledeće godine, ministar je pozvao sudije da izriču ovu vrstu alternativne sankcije kada god je to moguće.
– Kazna rada u javnom interesu ima višestruke prednosti u odnosu na zatvorsku kaznu jer donosi korist za društvo, uštede u budžetu, a daleko je delotvornija i po samog izvršioca krivičnog dela. Postoji tendencija za porastom broja ove vrste sankcija u odnosu na zatvorske kazne – kazao je Selaković.
Srbija je na začelju Evrope kada je reč o kaznama u javnom interesu jer danas je 10.221 osoba u zatvoru, a ima svega 520 onih koji služe kaznu u javnom interesu.
Ministar je napomenuo da u Engleskoj i Velsu broj osuđenika koji kaznu služe u zatvorima iznosi 86.000 dok 230.000 njih radi u javnom interesu. Situacija je slična iuŠvedskoj u kojoj opettri četvrtine osuđenih, njih 15.000, radi u korist društvene zajednice, a jedna četvrtina kaznu služi u zatvoru – 5.000.
Selaković je napomenuo da se kazna rada u javnom interesu izriče za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora i da je najpogodnija za izricanje kod krivičnih dela iz oblasti saobraćaja, nedozvoljenog priključivanja na elektromrežu, blaže oblike remećenja javnog reda i mira…
Posebno je istakao pitanje resocijalizacije osuđenika, napominjući da kazna rada u javnom interesu može mnogo bolje da utiče na osuđenika nego da je kaznu služio u zatvoru. Primena ove vrste sankcija počela je 2009. godine otvaranjem neophodnih kancelarija, najpre u Beogradu, a kasnije u Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Somboru, Nišu, a od danas i u Požarevcu i Smederevu.
Još jedna kancelarija biće otvorena u sredu u Sremskoj Mitrovici, a već naredne godine još pet u sedištu viših sudova u Pančevu, Čačku, Leskovcu, Užicu. U kancelarijama za alternativne sankcije rade poverenici zaduženi za nadgledanje sprovođenja kazne rada u javnom interesu kao i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.
Odlukom suda osuđeni se šalje na rad uglavnom u mesne zajednice, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, ustanove kulture i ustanove za negu starih osoba. Od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji 2009. godine u javnom interesu je radilo 548 osuđenih, od čega je 223 njih osuđeno do decembra ove godine, na tu kaznu.
Prema zakonu, sud može da izrekne kaznu od najviše 360 sati rada u javnom interesu i to za krivična dela za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.
M. Derikonjić
objavljeno: 24.12.2013.
