Izvor: Politika, 24.Jan.2012, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasno iseljavanje iz Kuršumlije
Opština Kuršumlija je pedesetih godina prošlog veka imala oko 50.000 stanovnika, a tada je većina živela u selima. Danas u opštini živi 19.000 stanovnika, a od toga oko 13.000 u samoj Kuršumliji. Godinama su ljudi odavde odlazili u veće gradove za poslom. I u Kuršumliju je iz sela dolazio jedan broj stanovnika jer ovde smo imali privredu u kojoj je bilo sedam-osam hiljada zaposlenih. Sada ih je u privredi ukupno 1.500.
U selima su pretežno stariji ljudi koji preživljavaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drže poneku kravu i svinju, neki od njih imaju i penzijicu, a mladih je na selu vrlo malo. Kuršumlija je po prostranstvu jedna od najvećih opština u Srbiji, a i brdsko-planinski je kraj. Stanovnici sela imaju problem kako da dođu do Kuršumlije: neka sela su udaljena više od 50 kilometara od grada, a putevi su veoma loši, makadamski. Prema nekim selima postoje autobuske linije, ali prema nekima ih nema, pa se ljudi snalaze kako znaju i umeju.
U njima je po 20-30 duša, neka su i potpuno napuštena.
Škole rade: u Merdaru (četvorogodišnja) i u Rači (osmogodišnja), i to su mesta na magistralnom putu prema Kosovu, gde se stanovništvo još zadržalo. Imamo još u Grabovnici osmogodišnju, u Barlovu četvorogodišnju, u Žuču takođe, ali možda po desetak đaka. Nastavnici i učitelji putuju iz Kuršumlije do škole.
Mi neprestano ukazujemo na opasnosti od ovog iseljavanja i pustošenja sela. Jer Albanci se neće zaustaviti na severu Kosova nego će preći i na ovu stranu. Kuršumlija je decenijama etnički čisto mesto, ovde nema Albanaca, iako su neki nudili ogroman novac da kupe imanje. Ali pretpostavljam da će doći do pokušaja prelivanja albanskog stanovništva na ovu teritoriju, jer onaj ko ne živi ovde, a vlasnik je nekog imanja, možda će i da ga proda.
Zato država mora da obezbedi neke subvencije za one koji hoće ovde da ostanu, pa i da se vrate, jer puno je mlađih koji su otišli iz sela a u gradu su ostali bez posla. Naš kraj je pogodan za voćarstvo i stočarstvo, kad bi država obezbedila neke pogodnosti tim ljudima da kupe mašine, ili čak neki mesečni minimalac, verujem da bi porodice ovde ostale. Neke bi se i vratile.
Ovako, sada postoje kuće i imanja, njive mogu da se obrađuju, ali nema stanovnika. Vlasnici su u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Dok su bili živi, roditelji su imanje obrađivali, ali sada nema ko.
Zbog nedostatka posla i zatvorenih firmi u nevoljama su i stanovnici Kuršumlije. U 2010. godini ovde je ponovo, u sastavu ,,Simpa”, proradila firma ,,Kopaonik” koja je pre pet-šest godina zapošljavala 2.500 radnika. Sad ih je u ponovo otvorenim pogonima oko 600. Ostali su bez posla. Većina ih je u samoj Kuršumliji. Mnogi nemaju osnovne uslove za život tako da se u narodnim kuhinjama Crvenog krsta ovde hrani oko hiljadu ljudi.
U vrhu naše države imaju mnogo većih problema od ovih kod nas, mada je i ovo ogroman problem i svi su sa tim upoznati.
Mi smo ukazivali na to gde nas zatvaranje firmi može odvesti, uspeli smo da ponovo otvorimo ,,Kopaonik”, sada smo našli strateškog partnera za preduzeće ,,Žubor” u Kuršumlijskoj banji, to je ,,Dunav osiguranje”, znači firme koje su zatvorene pokušavamo ponovo da otvorimo. I da vratimo naše ljude iz velikih gradova. Jer ako neko od njih radi, na primer, kao čuvar, bolje mu se isplati da dođe ovde na svoje imanje i da se zaposli u nekom preduzeću za normalnu platu.
Prema tome, na pitanje šta će za dvadeset godina biti sa opštinom Kuršumlija odgovorio bih pitanjem: šta će biti sa Srbijom, jer Srbija se i sad svake godine smanjuje za jedan manji grad. Za dvadeset godina koliko će ih biti manje ako ništa ne preduzmemo?
Zamenik predsednika opštine Kuršumlija
Dejan Milošević
objavljeno: 24.01.2012.
