Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
One peći ,,preporod“, savremena verzija
I u zatvorskim uslovima moguće je probuditi interesovanje za rad i učenje
Na osnovu onoga što su za ,,Politiku“ napisali poznavaoci stanja u našim zatvorima i u takozvanom postpenalnom prihvatu, odgovor na pitanje iz naslova ove serije jeste da društvo veoma malo čini da zatvorenici ne postanu zatvorenici povratnici. To je razlog, između ostalih, zašto je zatvorima 60 do 65 odsto onih koji su u tim ustanovama već bili. Međutim, ne zavisi samo od državnih institucija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to da li će neko posle prvog boravka iza rešetaka ponovo dospeti u isti prostor. U najvećoj meri o tome odlučuje sam zatvorenik, a svoj „doprinos“ daju i porodica i njeno neposredno okruženje. Ali,u nekoj meri zavisi i od zatvorskih uprava i njihove sposobnosti da pomognu onima koji su kažnjeni na neki periodlišavanja slobode.
Zato je važno da život u zatvoru bude dobro organizovan, a vreme koje se tamo provodikoliko-toliko osmišljeno. Ne kažemo da moraju da prave, kao nekada, one peći za loženje na čvrsta goriva (,,preporod“), ali verujemo da postoje poslovi za koje bi oni, ili bar pojedine grupacije među njima, bile zainteresovane. Poučna su zato iskustva službenika tretmana u okružnom zatvoru u Pančevu, s njihovim plastenicima za proizvodnju povrća. To što su nekizatvorenici kad odu na vikend kući u zatvor donosili literaturu da bi je koristili kao pomoć za rad u ovoj poljoprivrednoj proizvodnji pokazuje da je i u zatvorskim uslovima moguće probuditi interesovanje za rad i učenje. Pogotovo kod onih koji veruju da im ono što nauče u zatvoru može kasnije koristiti.
Kao što su posle Drugog svetskog rata zatvorske uprave organizovale kurseve za tada veoma potrebno električarsko zanimanje.
Sad bi trebalo iznalaziti ovom vremenu primerene poslove koji će aktuelnim zatvorenicima davati nadu da mogu jednog dana na slobodi, uz pomoć stečene struke, ,,okrenuti novi list“. Mada to, naravno, nije nimalo jednostavno postići kao što je lako reći. Zatvorenici su u proseku jedva pismeni, mnogi bez radnih navika i ogrezli u kriminalu, odbijaju da rade, ali verujemo da je većina među njima zapravo na životnoj raskrsnici, sa koje mogu ponovo na put kriminala, ali i na trasu manje-više lojalnih građana. Za to im je potrebna pomoć još dok su u zatvoru, a pogotovo u trenutku kada iz te ustanove izađu. Sad im posle izlaska, osim centara za socijalni rad, niko ne pomaže, uz tipično naše obrazloženje: zašto bi zatvorenici bili privilegovani, kad drugima nema ko da pomogne? Taj način razmišljanja osuđenike i vraća u zatvor. Oni će učiniti novo krivično delo i tako oštetiti društvo, i materijalno i ko zna kako još, a račun za ovo prepuštanje bivšeg robijaša ,,prstu sudbine“ će biti višestruko viši od onoga koji bi bio da se neko prihvatio da mu pomogne.
Podsetimo zato na primere koje su pomenuli autori u našoj seriji. Najpre, dilemu iz SAD da li zatvorenicima obezbediti nastavak besplatnog lečenja od psihoaktivnih supstanci kad završe s izdržavanjem kazne. Osuđenici u Americi su se, naime, izborili za besplatne lekove u zatvorima, ali ne i za besplatan nastavak terapije kad dospeju na slobodu, jer bi u tom slučaju bili u povlašćenom položaju u odnosu na druge zavisnike koji te lekove sami plaćaju. Zato im nastavak besplatne terapije nije obezbeđen. Posle izvesnog vremena neko je, međutim, u Americi izračunao da je taj prekid terapije doneo ukupnu štetu SAD (krađe, razbojništva itd.) od dvesta milijardi dolara, što je suma ko zna koliko puta veća od one koja bi bila izdvojena za same lekove.
Poučan je i primer Austrije, koja bivšim zatvorenicima bez stana i posla obezbeđuje smeštaj i novac za hranu, ali i odgovarajuće kurseve za tražena zanimanja kako bi što pre došli do radnog mesta.
Ovaj austrijski vid pomoći i ova američka dilema – da li besplatno lečiti bivše zatvorenike u našim uslovima – teško da su primenjivi, ali iskustva razvijenih zemalja nam pokazuju da ni mi ne možemo sedeti skrštenih ruku u trenutku kad neko izađe iz zatvora. Ako čoveku ne pomognemo, ta nebriga će nam se negde i nekad vratiti, i to po mnogo višoj ceni i onako kako smo najmanje želeli.
Od sutra nova serija: Zašto je sporan dopunski rad lekara
Branislav Radivojša
objavljeno: 12.07.2013.
