Izvor: Blic, 14.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omiljenost je opasan virus
Omiljenost je opasan virus
Nismo bili svesni na premijeri da smo napravili dobru predstavu. Međutim, reakcija publike na premijeri i kasnije napisi u štampi potvrdili su nam da smo zaista napravili dobru predstavu, i sada polako postajemo toga svesni - kaže Aleksandra Janković, beogradska glumica koja u predstavi 'Skakavci' Biljane Srbljanović, koju je u JDP-u režirao Dejan Mijač, igra ulogu majke koja, najblaže rečeno, loše utiče na svoje dete i muža. O svom ličnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << utisku o predstavi sagovornica 'Blica' kaže: - Ja sam u životu najpre bila publika i to sam ostala, i dalje tako gledam predstave. To znači - daj mi predstavu, čoveče, daj mi film, daj mi muziku, hoću da umrem za nečim, htela sam pre neko veče da umrem za Arsenom Dedićem i Gabi Novak! Hoću da, kada gledam predstavu, poželim da ponovo dođem još petnaest puta! Ako se ne desi minimum pola od toga, ja sam nesrećna, patim.
Kako ste izašli na kraj sa dominantnom mračnom linijom ovog komada?
- Komad sam dobila na čitanje dok sam bila u Splitu. Čitala sam ga iz tri puta, počnem, pa onda stanem da uzmem vazduha, prikupim snagu i nastavim dalje. Fenomenalan je i nije mi bilo dobro koliko me je dotakao. Pomislila sam: 'Majko mila, kako doći do ovih ljudi i odigrati ih'. Ja se inače mučim svaki put kada se suočim sa novim likom, međutim, ovde je bio dodatni problem što je reč o ljudima monstrumima, o ženi koju ne znam ni kako da nazovem. Pri tom, ona od svoje ćerke pravi repliku sopstvene ličnosti i još nosi jednog demijana u stomaku. Ja se kao majka trudim da ne vaspitavam svoje dete tako, ali mislim da one vaspitane dobro, kad izađu napolje, pojedu upravo ovi skakavci. I ne zove se, naravno, komad slučajno 'Skakavci'. Ko je Dada, je li to samo zla žena koju igrate?
- Poznajem jednu takvu ženu, ima dve ćerke od kojih je napravila dva zla ista kao ona. Ona je prekrasna, divno izgleda, sva je kao melem na ranu, ali posle samo malo vremena provedenog s njom odmah se vidi o kome je reč. Znači, kada radim neki lik, ja moram na određeni način naći vezu sa stvarnošću i onda pokušavam da je, kako se to kaže, branim na sceni. Cela predstava je na neki način povezana sa stvarnim životom, i to sada i ovde?
- Naravno, to je velika istina. Ova deca nemaju vremena da odrastu, ona odmah stare. Imam klinca od osam godina i povedem ga da mu kupim patike, a on mi kaže: 'Mama, nemoj ove molim te, preskupe su.' Poludela sam. Nije njegovo da mi kaže da je skupo, njegovo je da traži baš te patike, a ja da kažem: 'Ne može, to je pola moje plate', a on da mi odgovori: 'Ali ja hoću baš te, ne zanima me koliko koštaju'. To je normalno. Ja bih volela da on nauči da stiče novac na vreme da bi ga znao poštovati, ali ne da mi kaže da su patike skupe. Zato to jeste komad o nama. I sama sam preživela da me u najvećem uzletu opale po krilima tako da sada samo gamižem.
Znate li da za vas važi mišljenje da ste osvojili beogradsku pozorišnu scenu i publiku?
- Mogu samo biti presrećna zbog toga, ali neću da mislim uopšte o tome. Više je nego opasno misliti o tome, to je opasan virus koji uništava. Pošto ja u pozorište odlazim kao publika, mene veoma raduje ako ja mogu nekoga pomeriti kao glumica, priuštiti mu ono zadovoljstvo koje ja očekujem u pozorištu, to me čini srećnom. Već spremate novu predstavu, ovaj put u produkciji Belefa, o čemu je reč?
- Interno smo se dogovorili da ne pričamo previše o tome dok malo ne odmaknemo u poslu. Za sada mogu reći da se radi novi komad Ivana Lalića, koji još uvek nema definitivan naslov, režira ga Egon Savin, a igramo Svetozar Cvetković, Boris Isaković i ja. I to je sve. Šta u ovom trenutku možete da kažete o vašoj novoj ulozi Barunice Kasteli u 'Gelmbajevima' Miroslava Krleže koja će se igrati u riječkom pozorištu?
- Tačno je, postoji dogovor na obostrano zadovoljstvo, trebalo bi početi sa radom u septembru, ali ipak treba sačekati sa izjavama te vrste. Iz milion potpuno neočekivanih razloga se u pozorištu nešto može preko noći promeniti. Ali što se tiče tog komada, moje dve najmilije` drame su 'Glembajevi' i 'Glorija', obožavam da ih gledam, čitam. Međutim, jednom sam se usudila da za prijemni za zagrebačku akademiju spremim taj komad, ali je Tonko Loze imao jedan tako neumesan komentar da dugo uopšte nisam htela da čujem za 'Glembajeve', ni na filmu, ni u pozorištu. To je bilo pre tačno petnaest godina i ovo bi sada, naravno, ako predstave bude, bilo kao neko moje zatvaranje kruga. Ne smem ni da kažem koliko se tome radujem. Željko Jovanović
