Izvor: Politika, 10.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oliver Frljić radi predstavu o Ljubiši Ristiću
Ristić je izbrisan iz pozorišnog sećanja i prebiva samo u nekritičkoj ljubavi jednog dela njegovih bivših saradnika ili isto tako nekritičnoj mržnji onih koji mu nikada nisu oprostili JUL, kaže Frljić
Dok sklapa kockice oko realizacije predstave o srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, nepredvidivi reditelj Oliver Frljić u fokus svog umetničkog rada stavio je lik i delo svog kolege Ljubiše Ristića. Probe predstave sa radnim naslovom „Kompleks Ristić” upravo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počele u Rijeci sa hrvatskim i slovenačkim glumcima, a kako saznajemo, premijera bi trebalo da bude izvedena u okviru ovogodišnjeg 49. Bitefa koji će biti održan od 17. do 24. septembra. Predsednik žirija 49. Bitefa biće, saznajemo, glumica Mirjana Karanović.
– Ideju za rad na predstavi „Kompleks Ristić” mi je dala specifična Ristićeva situacija. U Hrvatskoj je praktično izbrisan iz pozorišnog sećanja i prebiva samo u nekritičkoj ljubavi jednog dela njegovih bivših saradnika ili isto tako nekritičnoj mržnji onih koji mu nikada nisu oprostili JUL i sve implikacije tog političkog aranžmana, kaže za „Politiku” Oliver Frljić i dodaje:
– U Srbiji je, pak, Ljubiša Ristić jedina žrtva jedne vrste neformalne lustracije. Slovenački teatar je, izgleda, ponajviše uspeo u kritičkoj recepciji onoga što je Ristić radio: i u teorijskom smislu, ali i kroz praksu jedne generacije reditelja na koju je uticao. Predstava „Kompleks Ristić” radi se u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke, festivala Bitef i makedonskog festivala MOT (Mlad otvoren teatar). Ona će pokušati da istraži što se u međuvremenu dogodilo sa estetskim i ideološkim premisama na kojima je nastajao Ristićev teatar, što s idejom jedinstvenog jugoslovenskog prostora, te da li je danas moguć KPGT. Ristićev teatar je nezamisliv van konteksta Jugoslavije, pa mi se čini neizbežnim i pitanje je li nestankom te državne zajednice nestao i Ristićev kazališni raison d'être (razlog postojanja).
Iza srpskog i jugoslovenskog reditelja Ljubiše Ristića, poznatog po kontroverznim predstavama širom bivše zemlje, osnivača KPGT (kazalište, pozorište, gledališče, teatar) 1977. godine i nekadašnjeg predsednika JUL-a i jednog od vođa studentskog pokreta u Beogradu je burna karijera. A da je Ristić, inače, potomak jedne od najstarijih srpskih porodica iz Prištine, neobična figura pozorišnog, ali i političkog miljea potvrdio je praktično na početku svoje karijere, pre 44 godine kada je premijerno izvedena njegova diplomska predstava „Buba u uhu” koja i danas, evo, živi sa novim mladim glumcima u Šećerani. Usledile su predstave „Oslobođenje Skoplja”, „Karamazovi”, „Misa u a-molu”, „Tajna crne ruke”, „Pijana novembarska noć 1918” …
Ideja koproducenata predstave „Kompleks Ristić” jeste da je izvedu u svim gradovima u kojima je Ljubiša Ristić sa svojim KPGT-om ostavio trag – od Ljubljane, Skoplja, Zagreba, Beograda, Subotice, odnosno osvajao publiku predstavama u kojima je provokativno progovarao o Golom otoku, NOB-u, Informbirou, Apisu, Crnoj ruci, stvaranju i razaranju Jugoslavije, atentatima, revolucijama…
Okačiće table oko vrata sa mojim imenom
Ne, niko me nije obavestio da se radi predstava „Kompleks Ristić”. O svemu sam saznao iz druge ruke. Rade se razne stvari na moj račun, pa i ta predstava. To je, verovatno, neki udruženi zločinački poduhvat. Neka rade šta god hoće, nemam ja sa tom predstavom ništa. To je stvar njihove umetničke slobode, da se iskažu na sceni, rekao nam je juče Ljubiša Ristić koga smo zamolili da prokomentariše novu predstavu Olivera Frljića „Kompleks Ristić”, i dodao:
– Pa taj Frljić okači glumcima table oko vrata na kojima velikim slovima piše Ljubiša Ristić i Nada Kokotović i onda im da tekst da deset minuta čitaju imena ubijenih u Srebrenici. Šta da vam ja kažem o tome? Sada hoće oni da prave predstavu o meni? Ma nemoj. Ja radim, samo što ćete to vi uvek prećutkivati. Zašto im ne padne na pamet da sam ja reditelj koji režira, da bih mogao da zaradim nešto za život režirajući. Međutim, ne, njihovo je da ja crknem, da ne postojim.
