Izvor: Politika, 14.Avg.2010, 00:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okruženi atomima
Zbog otežane energetske situacije u svetu i predviđanja da u narednim dekadama neće biti dovoljno energenata da podmire potrebe čovečanstva, mišljenja sam da je ukidanje moratorijuma kojim se zabranjuje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji prva mera koju bi naša vlada trebalo da učini bez obzira na kasniju odluku hoće li ili neće graditi nuklearku. Poznato je da su bivše republike Slovenija i Hrvatska vrlo elegantno rešile problem moratorijuma jer su se odavno opredelile za nuklearni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << program. Moratorijum koji je donesen 1989. kao posledica Černobilja, imao je veoma teške posledice na razvoj nuklearnih nauka u Srbiji, tako da se već dvadesetak godina na našim fakultetima ne odvijaju predavanja iz nuklearnih tehnologija i ostajemo siromašni za mlade stručnjake iz te oblasti. Ostao je veoma mali broj nas koji o nuklearnim tehnologijama nešto zna i može da pomogne. Odmah treba reći da nije samo gradnja nuklearnih elektrana tema ovih predavanja već je tu i oblast zaštite od zračenja koja je neophodna kao mera u odnosu na eventualne akcidente koje bi se desili u našem okruženju a treba znati da na 500 km od naše granice postoji 19 aktivnih nuklearnih elektrana.
Poznato je da se u svetu gradi ili je već naručeno oko 40 novih nuklearnih elektrana i da je nuklearno energetski program u ekspanziji.
Trenutno, energija iz 438 nuklearnih elektrana učestvuje u svetskoj proizvodnji električne energije sa 17 odsto. Evropska unija planira da iz svojih kapaciteta proizvede 30 odsto potrebne energije, a najbolji primer je Francuska, koja iz svojih 55 nuklearnih elektrana dobija čak 80 odsto električne struje. Ako dodamo da Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija , Bugarska, (intenzivno se na tome radi i u Sloveniji i Hrvatskoj) a koje se nalaze u našem okruženju, ili su sa nama povezane vodenim tokovima, imaju značajne i podižu nove kapacitete u nuklearnim elektranama, možemo zaključiti koji program treba da izabere Srbija ili bar da razmišlja o njemu.
Mislim da je izvanredna ideja ulaska Srbije u nuklearni program kroz simbolično učešće u gradnji bugarske nuklearke, kojim bi obezbedili izvestan procenat električne struje u narednih nekoliko godina. Uostalom, uveliko se govori o gradnji nuklearki u Albaniji sredstvima Italije što će obema zemljama doneti višestruku korist. Dakle, ta ideja nije nova.
Još jednu stvar treba raščistiti zbog „pogleda javnosti” a to je pitanje radioaktivnog otpada koji se stvara prilikom rada nuklearne elektrane. Kao stručnjak koji se problemima tehnologije obrade i njegovog odlaganja, intenzivno bavi preko 30 godina, odgovorno tvrdim da se stvoreni radioaktivni otpad može bezbedno i trajno odložiti na posebnoj lokaciji kako to rade sve zemlje koje imaju nuklearni program. Ova tehnologija je odavno poznata u svetu i eksperimentalno potvrđena i kod nas u Institutu Vinča, tako da jednom za svagda treba isključiti problem „rao” materijala kao opravdanje za stopiranje nuklearno-energetskog programa u Srbiji.
Na kraju mog zaključka o podršci nuklearno-energetskog pravca Srbije, moram da navedem i poznatu činjenicu da su nuklearke svojim radom bile uzrok mnogo manjeg broja žrtava nego drugi izvori energije. Podsetimo se samo na strašne katastrofe rušenja hidroelektrana u Indiji (1979), Brazilu (1960) i Italiji (1963), kada je trenutno nastradalo, ukupno u sve tri hidroelektrane, preko 20.000 ljudi. Poređenja radi, nuklearka snage 1.000 megavata potroši godišnje 50 tona urana kao goriva i proizvede oko 500 kubnih metara „rao”, dok Termoelektrana iste snage potroši 2,5 miliona tona uglja (koji se može i pametnije iskoristiti, a ne sagoreti) i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40.000 tona sumpor-dioksida, 6.000 tona prašine i 400.000 tona letećeg pepela. A sve to pada na ogromne plodne površine oko termoelektrana.
Sve ove činjenice idu i te kako u prilog podršci najnovijim informacijama o angažovanju Srbije u participaciji gradnje nuklearke u Bugarskoj.
Naučni savetniki bivši generalni direktor Instituta „Vinča”
Dr Ilija Plećaš
objavljeno: 14/08/2010
