Izvor: Politika, 27.Sep.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od zalivanja, džin lubenica
Ove godine sa 60 ari jagode i maline koje sam zalivao zaradio sam oko 5.000 evra.Planiram da do idućeg leta navodnjavam još 50 ari. Pre sedam godina uveo sam sistem kap po kap za zalivanje. Počeo sam sa malim parcelama i malim ulaganjima, bez kredita i pomoći. Pre nekoliko godina prvo sam kupio cisternu od pet tona i platio je oko 300 evra. Potom ,,tomosov” polovan motor koji je iz bunara crpeo vodu i platio ga oko 200 evra. Ne znam tačno koliko sam platio trake i glavne cevi za zalivanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Znači, rezervoar punim vodom iz bunara koja kroz cevi i trake ide u njivu sa povrćem. Ja nikome nisam platio da mi uradi navodnjavanje, sam sam to radio jer sam vičan i majstorskim poslovima. Sa ovim sistemom navodnjavam i skoro jedan ar rasadnika.
U mom Slepčeviću u Mačvi samo ko je navodnjavao imao je neki prinos od jagode, maline, višnje i lubenica. Samo u Slepčeviću, bostan je posađen na oko 100 hektara. Moj kum Andrija Marić imao je prinos od jednog vagona po hektaru. Rodile su džin-lubenice od preko 30 kilograma. Jedna od 32 kilogramabila je izložena pred prodavnicom i svi su je gledali čudeći se. On ima samo dva hektara i zaradio je lepe pare. One manje išle su u izvoz, a velike smo jeli mi, jer šta ima lepše leti od rashlađene lubenice.
Ove godine suša je uništila kukuruz. Pored njive sa paprikama koju sam navodnjavao posejao sam i kukuruz. Dva reda kukuruza koja su bila blizu paprika bila su tamnozelene boje, na nekom struku i po dva klipa. Onaj do njega, uvenuo. Prosečan rod biće oko dve i po tone. Ranijih godina bilo je od šest do osam tona. Ove godine ko je sejao kukuruz bio je na gubitku, jer prinos neće pokriti ulaganja. onaj moj kukuruz pored paprika ne izbija mi iz glave, modar sa dva klipa. Kad bi navodnjavali svaki drugi red, bilo bi korisno.
Kroz Mačvu i Pocerinu prolazi kanalska mreža. Cerski obodni kanal iskopan je pre 40 godina, sa sporednom kanalskom mrežom dovoljnom da navodnjava deset hiljada hektara. Znači, izgradnjom ustava, voda iz kanala prilikom visokog vodostaja otišla bi u Savu,a kada je suša, kanali bi se punili vodom i mogla bi da se navodnjava Mačva i deo Pocerine. Za hektar treba nam 50.000 dinara za navodnjavanje,ali treba da sačekamo i da država odradi svoj deo i izgradi ustave kako bi bilo vode. Moja njiva sa kukuruzom je pored kanala koji je ove godine bio bez kapi vode.
Ja sam uspeo da sam uložim novac za navodnjavanje malih površina, ali seljacima su potrebni namenski krediti, povoljni. Svaki dinar uložen da se spasemo od suše vraća se odmah. Seljaci nemaju para, a država mora da im pomogne. Ko je dobro prihranjivao zemlju, posledice suše su bile manje. to znači da je „bacio” 400 kilogramaNPK i 300 kilogramaKAN-a. Malo je takvih, jer se štedi na svemu.
Ne preterujem, ali kada bismo navodnjavali, imali bismo ne samo džin-lubenice kao moj kum , već i džin-kukuruz. Sunce i voda su najveće bogatstvo.
Zemljoradnik iz Slepčevića
(zabeležila: M. E)
Milić Petrić
objavljeno: 28.09.2012.
