Izvor: Blic, 26.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od pesme EKV nastao roman
Od pesme EKV nastao roman
Moj roman 'Dječak iz vode' potiče iz pesme Milana Mladenovića 'Oči boje meda', kaže Ksenija Popović, prva žena romanopisac iz Crne Gore. Kako sagovornica 'Blica' ističe s ponosom, njen roman je rasprodat i u Srbiji i u Crnoj Gori. 'Dječak iz vode' je, naime, objavljen u koediciji 'Narodne knjige' iz Beograda i 'Vijesti' iz Podgorice.
'Nisam znala da je već objavljena jedna knjiga istog imena ‘Dečak iz vode’. Proteklih petnaestak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina živela sam u inostranstvu', kaže Ksenije Popović objašnjavajući da je zbog toga došlo do poklapanja naslova i dodala kako je sigurna da to neće smetati ni jednoj ni drugoj. Objašnjavajući razloge zbog kojih je posegla za rok nasleđem, ona kaže: 'Veliki sam ljubitelj te pesme EKV-a, naročito teksta koji se provlači kroz ceo roman. Glavnog junaka vezuje za stvarnost upravo ta pesma, podsećajući ga na to što se dogodilo u njoj. Roman je koncipiran tako da je naizgled reč o devojci Mini, međutim, glavni junak je upravo taj dečak iz vode. S obzirom na to da knjiga ide napred-nazad kroz vreme, čitaocu ipak treba više od polovine romana da otkrije ko je od dvojice junaka taj dečak, ko je od njih završio u ludnici. A Mina?
- Mina je ekskluzivna ličnost koja želi da postigne svoj cilj uglavnom na način koji njoj najviše odgovara. Nastojala sam da ne bude idealan junak, trudila sam se da je učinim što konfliktnijom, kontroverznijom, da je učinim lošom, međutim, nije mi uspelo. Ona je omiljena junakinja kod mojih čitalaca, mada mi to nije bio cilj. Publika je, kako kažete, dobro prihvatila roman, a stručna javnost?
- Roman je nominovan za nagradu 'Meša Selimović'. Kako mi je rečeno u vezi sa nagradom 'Isidora Sekulić', koju dodeljuje 'Plavi jahač', moj roman je ušao u krug četiri romana za to priznanje.
Može li se reći da živite i radite u Crnoj Gori?
- Već nekoliko meseci radim u Beogradu, a postoji mogućnost mog ponovnog odlaska u inostranstvo vezano za posao. No kako se kod nas stvari mogu promeniti za noć, valjalo bi sačekati da se to desi pa potom pričati. Šta vas je preporučilo za rad u SMIP-u?
- Živela sam šesnaest godina u inostranstvu, osam u Italiji i četiri u Nju Džersiju u Americi. U Italiji sam završila engleski jezik i književnost i španski jezik i književnost, praktično, skoro ceo život sam provela napolju. Sve vreme sam radila u izdavaštvu, a uz to sam bila dopisnik 'Pobjede' u doba kada je to bio list broj jedan u Crnoj Gori, radila sam na televiziji, u medijima uopšte. Kakva je veza između pisanja i vlasti?
- Između onoga što ovaj pisac piše i vlasti nikakve. Od kada je sveta i veka, postojali su pisci koje je sponzorisala neka vlada, kralj, predsednik. Bili su to književnici koji su pisali u službi tih državnika, u službi vlasti. Danas je to takođe slučaj. Dovoljno je otići u knjižaru i videti knjige o ratnim zločincima, o političarima i mnogo drugih sličnih knjiga koje, naravno, nisu književnost. Angažovane književnosti je uvek bilo i biće je, ona se dobro prodaje, ali mene ne zanima. Videli ste da se ja u svojoj knjizi uopšte ne bavim politikom. Roman se, doduše, završava bombardovanjem, ali samo zato što ga ja osuđujem kao atak na jednu suverenu državu i jedan narod. Nikada neću poverovati u priču da je to bilo s ciljem kažnjavanja Slobodana Miloševića. Bombardovanje je bacilo na kolena jednu zemlju i jednu privredu, ali nije onoga ko je bio cilj. Izjavili ste da je pitanje jezika patriotsko pitanje, pojasnite to?
- Nazvati jezik bosanski, hrvatski, crnogorski ili srpski, nije lingvističko već patriotsko pitanje. Ni Hrvatu, ni Srbinu ni Bosancu ne treba rečnik da bi pročitao moju knjigu, jasno je da je to jedan jedini jezik sa dijalektalnim nijansama. Međutim, kada je neko doneo odluku da se taj jezik zove srpski ili srpskohrvatski, učinio je nasilje nad ostalim narodima koji ga govore. Ako sada može da postoji zvanični srpski, hrvatski i bosanski jezik, a i dalje je reč o jednom jeziku, onda može da postoji i zvanični crnogorski. Razumem da ljudi koji preferiraju samostalnu Crnu Goru žele da se njihov jezik zove tako. Zašto bi svi imali prava na patriotizam osim Crnogoraca? U Srbiji se crnogorski patriotizam često doživljava kao antagonizam, što nije tačno. Ako se jednog dana ozvaniči već očigledna podvojenost između Srbije i Crne Gore, ove dve države i dalje će prirodno biti okrenute jedna drugoj. Šta će se novo desiti u vezi sa vašim pisanjem, neka promena medija ili novi roman u inostranstvu?
- Trenutno pišem novi roman koji će se više baviti ljubavlju i sarađujem sa Marijom Perović, rediteljkom filma 'Opet pakujemo majmune', koja ima ideju da pravi film 'Dječak iz vode'. Radiću još jedan projekat za televiziju i nadam se da ćemo uskoro pričati o tome. Željko Jovanović
