Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Rusije do Osla, od Bodruma do Kosa
Ima li smisla govoriti o mukama Edvarda Snoudena, najpoznatijeg azilanta na svetu, sada kada stotine hiljada migranata prolaze kroz pakao da bi se domogli mogućnosti da zatraže zaštitu od progona i ratova. Ima, jer na njegovom primeru može se videti, da mu azilantski status i nagrade kojim ga odlikuju ne mogu spasti život.
Juče u Oslu , stolica na kojoj je trebalo da sedi Edvard Snouden, ovogodišnji laureat Kraljevske akademije za književnost i slobodu govora, ostala je prazna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Norveške vlasti nisu mogle da Snoudenu garantuju da ga neće izručiti Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko dođe u Oslo po nagradu. A tamo mu može biti izrečena i smrtna kazna. Vašington ga tereti za izdaju zato što je obelodanio da američka bezbednosna agencija po celom svetu špijunira svetu stotine miliona običnih građana, hiljade državnih funkcionera, svoje najbliže političke i vojne saveznike... Norveška akademija ga zbog tog otkrića nagrađuje za doprinos slobodi govora. A koliko je slobodan Snouden i koliko je slobodna Norveška, koliko je slobodan svet, govori prazna stolica na svečanosti u Oslu.
Amerika je od Osla zatražila da uhapsi Snoudena, ukoliko na bilo koji način pokuša da uđe u Norvešku, i da ga sprovede natrag u SAD. Sadržaj ove diplomatske note iz juna 2013. obelodanili su norveški mediji nekoliko dana pred jučerašnju ceremoniju u Oslu, kada Snouden nije došao. Prethodno je Norveška odbila njegov zahtev za azil. U julu 2013. odobren mu je privremeni azil u Rusiji , a prošle godine Snouden je dobio trogodišnju boravišnu dozvolu u toj zemlji.
Migrantska ruta preko Arktika - Da apsurd bude veći, Snoudenu bi ova nagrada mogla da bude donesena na Arktik i da se ostavi na ničijoj zemlji između ruske i norveške granice. Pa da se azilant došeta do svoje nagrade i uzme je , ako na to pristane jednog dana. Po predlogu norveške Akademije, neko od službenika bi mu ovu nagradu dopremio biciklom na sredinu ničije zemlje, ali bi odmah sa tog mesta otišao, jer nije dozvoljena nikakav fizički kontakt između onog koji dolazi s jedne strane i onog koji dolazi s druge strane granice između Rusije i Norveške
Ta arktička ruta od Sirije preko Rusije do Norveške reklamira se ovih dana kao najbrži, mada najskuplji migrantski put do azila. Leti se od Damaska do Moskve. Do granice sa Norveškom stiže se nekim drugim prevoznim sredstvom. Odatle biciklom , jer prelaz je zabranjen za pešake. Lokalne norveške novine javile su da je u arktički gradić Kirkenes prošle godine biciklom stiglo nekoliko desetina Sirijaca, a ovog avgusta još nekoliko stotina migranata stiglo je na novim biciklima. Šef policije u Kirkenesu tražio je pojačanje. Službenici za migraciju došli su na Arktik i Sirijce vode avionom u Oslo, gde im se uzimaju otisci prstiju , čime otpočinje azilantska procedura.
Bicikle konfiskuju vlasti Kirkenesa kao dokaz da su krijumčari ljudi počeli da operišu i na Arktiku. I pokušavaju da uhvate te kriminalce, bez čije pomoći bi sirijski azilanti verovatno bili uhapšeni, jer ne bi znali za bicikle.
„Mislio sam da ćemo do Kosa stići jahtom” – Trogodišnji Ajlan al Kurdi nije znao da vozi bicikl. Otac, jedini preživeli član porodice Kurdi, mislio je da će njegova žena i dva sina do ostrva Kos stići jahtom. Ali gumeni čamac se prevrnuo već na početku vodenog puta. I tako je sa licem u pesku slikano mrtvo telo Ajlana al Kurdija. Ova fotografija je objavljena na gotovo svim naslovnim stranicama evropskih i svetskih listova uz mnogo komentara i upitnika .
Ko su progonitelji i krivci za smrt ovog dečaka? Islamska država, Amerika i evropski saveznici koji sistematski uništavaju njihovu domovinu, oni koji grade žice, zaustavljaju vozove, oni koji nameću kvote, oni koji ih ne prihvataju, oni koji zatvaraju granice za ljude, a ne znaju za međe kad bacaju bombe... svi mi koji smo videli ovu fotografiju , pa se potresli i nastavili da živimo kao i do sada?
Sentimentalnost i patetika odmažu. Isplačeš se malo nad ovom slikom, setiš se svoje dece, pomiluješ ih po glavici, daš im plišanog medu. Ili nagradiš Edvarda Snoudena i održiš ceremoniju pred praznom stolicom.
Nobelovci na biciklu - Do sada je u sirijskom ratu stradalo 12 hiljada dece. Po podacima Unicefa dva miliona mališana živi u izbegličkim kampovima. Ti brojevi su svakog minuta sve veći, ali nas nijedan nije toliko uznemirio koliko slika mrtvog dečaka.
U međuvremenu se otvaraju novi izbeglički putevi. Nijedan nije siguran i svi te mogu odvesti u pakao. Kao što pokazuje slučaj Snoudena , najpoznatijeg azilanta na svetu, laureata koji ne sme da ode po svoju nagradu jer je u pitanju njegov život. U zemlji koja ga nagrađuje već u oktobru treba da se objavi ko je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir. Prethodno su Nobelovom nagradom okićeni Obama i svi lideri Evropske unije. Među ovogodišnjim kandidatima je Edvard Snouden a govori se da bi dobitnik Nobelove nagrade za mir mogao biti izbeglički centar u Lampeduzi ili grčkom Kosu. Pa kako bi svi ovi laureati sa tih ostrva mogli da dođu u Oslo. Biciklom?
