Izvor: Politika, 30.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Kolorada i Havaja do sela grnčarije
Spajanje starog zanata i umetnosti u Zlakusi je briljantna ideja, kaže Karolajn Daglas iz Kolorada, učesnica 20. umetničke kolonije
Zlakusa kod Užica – Umetnički svet u malom bio je na okupu u Zlakusi, živopisnom selu majstora grnčara. Ovde je 12 dana trajala i danas se završava Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa 2015”, uz učešće stranih i domaćih umetnika keramičara. Neobične skulpture, u spoju tradicije i modernog, stvarali su oni u ovoj seoskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lepoti: u mirisu livada, među stablima voća povijenim od plodova, u uređenom domaćinstvu svojih gostoljubivih domaćina grnčarske porodice Savić.
Troje umetnika keramičara iz SAD, jedan iz Egipta, četvoro iz Turske i troje iz Srbije učestvovali su na ovogodišnjoj koloniji. Nekoliko dana provelo je ovde i petoro gostujućih umetnika, kao i bivši učenici užičke Umetničke škole. Društvo malo, ali odabrano, kaže za naš list Sofija Bunardžić, autorka projekta „Keramika Zlakusa” i profesorka u Umetničkoj školi u Užicu. Njenim entuzijazmom, hrabrošću i umećem kolonija je u selu majstora grnčara – gde se tradicija ovog zanata ne gasi bezmalo četiri veka – zaživela pre dve decenije, uvek podržavana od Ministarstva kulture Srbije i grada Užica.
Na početku, pre 20 godina, kad je Sofija krenula da umetnošću oživi ovdašnji stari grnčarski zanat, koji se tada našao pred odumiranjem, u Zlakusi je bilo svega pet majstora grnčara koji su izrađivali zemljano posuđe za prodaju. Danas, kad je ova umetnička kolonija proslavila selo, oko 40 majstora, uglavnom mladih pa i žene, prave grnčariju za tržište i od toga se izdržavaju.
To je prvo važno postignuće ovog okupljanja umetnika. Drugo je što oni ovde izrađuju dela u spoju tradicionalne izrade i modernih tendencija u umetničkoj keramici. Tako se ovde rodila posebna umetnička tehnika, u svetu priznata a nazvana „Sofija Zlakusa”, koja podrazumeva izradu skulptura na ovaj način: od gline mešane s kalcitom (u materijalu koji se koristi i u vekovnoj grnčariji), oblikovanjem na ručnom točku (kako i zlakuski majstori rade) uz korišćenje prirodnih boja, pa sa pečenjem na otvorenoj vatri na temperaturi od 700 stepeni (tako se odvajkada i u zanatu lonci peku) – ističe Sofija Bunardžić, dodajući da je pre dve decenije u organizaciji sve išlo teško, ali da je sada druga priča.
– Sećam se, valjalo je majstorima grnčarima objasniti zašto mi umetnici dolazimo ovde da se „igramo blatom”, nekako naći pare za organizaciju kolonije, sve ubediti da je ona prava stvar. Danas ceo posao ide lako. Tu je veliko iskustvo, podrška institucija, meštani se ponose kolonijom, a umetnici iz sveta hrle na ovo letnje okupljanje u živopisnu Zlakusu. Jedan problem, međutim, nismo rešili: iz rada dosadašnjih kolonija imamo preko 1.000 vrednih umetničkih dela, pa očekujemo da se napokon u Užicu otvori galerijski prostor za ovu stalnu postavku.
Među učesnicima ovde je i Karolajn Daglas iz Kolorada u SAD, samostalna umetnica koja predaje na univerzitetu i kao profesor drži radionice na Havajima, u Maroku, Meksiku. Suština njenih predavanja je, kaže, da ljude nauči kako da oblikovanjem gline sebe nadograđuju.
– Prvi put sam u Srbiji i puna sam utisaka. Ovde je čarobno, kao u filmovima o Hariju Poteru. Ova tehnika u Zlakusi me veoma inspiriše, spajanje starog zanata i umetnosti je briljantna ideja autora projekta. Znanja odavde ću preneti na svoje studente, smatram da će biti uspešniji i kad ovu tehniku savladaju – ističe umetnica iz Amerike.
Iz Kaira je na koloniju došao umetnik keramičar Mohamed Abdel Hadi, kome je takođe zanimljiva ovdašnja tradicionalna tehnika. Ima jedna slična i u Egiptu, ali je sistem građenja forme različit.
Iz Novog Sada je u Zlakusu stigao vizuelni umetnik Aleksandar Pedović koji kaže:
– Poseban izazov je ovaj spoj starog i modernog. Na prste jedne ruke u svetu se mogu nabrojati mesta gde se radovi peku na otvorenoj vatri. Zlakusa ide stopama Japanaca koji poštuju tradiciju, a nemaju odbojnost prema novim tendencijama: čuvaju ono što je staro i dobro pa obogaćuju novim.
Već treću godinu zaredom umetnici se okupljaju u domaćinstvu porodice Savić. Tri generacije u njoj izrađuju grnčariju: deda Milan, sin Milovan i unuk Goran. Najmlađi od tog posla zarađuje za život. Milovan Savić napominje da je ovom zanatu krenulo na bolje kad je Sofija pokrenula koloniju.
– Posao nam se razvio, lakše sada prodajemo zemljano posuđe, a Zlakusa se pročula. Dolaze nam stranci, mnogi novinari, ovom zanatu je udahnut novi život – dodaje on.
