Izvor: Blic, 11.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očistite se od prošlosti
Očistite se od prošlosti
U tradiciji francuske diplomatske istoriografije koju je uporno negovala 'Sorbona', stasao je, kao najistaknutiji predstavnik savremene generacije, Žorž-Anri Sutu, danas jedan od vodećih stručnjaka za međunarodne odnose u Evropi u razdoblju posle Prvog svetskog rata. Njegov otac Žan-Mari Sutu, koji danas važi za doajena francuske diplomatije, karijeru je započeo u Beogradu, da bi kasnije, posle službe u mnogim evropskim prestonicama, postao generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sekretar Ministarstva spoljnih poslova. Stekavši uvide u različita evropska iskustva, Sutu je koristio priliku da istražuje u raznim diplomatskim arhivima. Od 1988. godine profesor je na Katedri za savremenu istoriju Univerziteta 'Pariz IV' (kod prof. Sutua, inače, doktorski rad je branio naš istoričar Dušan T. Bataković). Poslednjih godina, predsednik je komisije koja pri Ministarstvu inostranih poslova u Parizu izdaje diplomatsku građu… Za knjigu 'Neizvestan savez' koja se, između ostalog, bavi arhitektama evropskog ujedinjenja, objavljenu na srpskom jeziku u izdavačkoj kući 'Clio', prof. Sutuu pripala je najpre nagrada Evropske fondacije za evropsku istoriju, a zatim i prestižna nagrada koja nosi ime Žorža Pompidua. Za prof. Sutua, koji u razgovoru odmerava svaku reč, ne postoji ono famozno vremensko odstojanje iza kojeg se istoričari često zaklanjaju. Drži se tradicije francuske istoriografije da se savremeni istorijski procesi prate od nastanka do jučerašnjeg dana, a da se pisanje knjiga okončava godinom izlaska knjige, osim ako nije u pitanju već vremenski zaokruženo istorijsko razdoblje. Stav prof. Sutua, koji u ovom trenutku najviše privlači, glasi: Evropa je zajednički dom svih nas.
Ušli smo u 21. vek. Vaše mišljenje o sadašnjem položaju Jugoslavije, zapravo Srbije i Crne Gore u Evropi?
- U jednoj rečenici veoma je teško izreći ga, jer sebe ne smatram pravim stručnjakom za tu oblast. Mislim da je nužno da se nastave promene započete u 2000, na političkom i ekonomskom planu. Nužno je takođe naći - na čemu se upravo radi - rešenje za Crnu Goru koje ne vodi dodatnoj podeli Federacije. Neophodno je da vlasti u Federaciji shvate da, na žalost, ni jedni ni drugi ne mogu vazda raspravljati o bolnim pitanjima, već da moraju gledati u budućnost. U toku su rasprave o saradnji sa Međunarodnim tribunalom u Hagu. Razumem da one nisu ugodne za narode u Jugoslaviji. Mogu se naći brojne zamerke, ali taj korak se mora brzo načiniti da bi međunarodna pomoć stigla i da bi, konačno, Jugoslavija ušla u 21. vek i očistila se od prošlosti 20. veka.
Očekujem da vlasti u Jugoslaviji nastave da rade ono što su započeli, a to znači da Jugoslaviju prilagođavaju novim uslovima života u Evropi. Da razumeju da nekadašnji nacionalistički mitovi više nemaju uticaja i da će Jugosloveni mnogo bolje štititi svoje interese ako imaju u vidu integraciju u Evropsku uniju. Mislim na legitimna prava koja će moći štititi kao i svi drugi evropski narodi, preko Evropske unije. Evropska unija nije stvorena protiv zemalja-članica, već radi njih. Da bi lakše branili svoje interese na svetskom planu, što bi bilo mnogo teže da države čine pojedinačno. Koliko je realno Jugoslaviji potrebno vremena da bi postala članica Evropske unije?
- Reč je o procesu koji će se dešavati u etapama. Zato ne mogu da govorim o određenom vremenu, jer se nema na umu određeni datum. Proces je očigledno započeo. Za kompletnu integraciju potrebno je najmanje 15 godina. Ali, ne zaboravite, isto je važilo i za Španiju i Portugal - zbog složenosti procesa. Petnaest godina jeste mnogo, ali parcijalna pitanja, u etapama, rešavaće se mnogo, mnogo brže.
Kakve odnose Evropska unija želi da gradi sa SAD?
- Bez pogovora, nužno je - a to je i razlog zbog čega se nadam da će Evropska unija darovati pravu ličnost u oblasti međunarodne politike i odbrane - da sa Amerikom gradimo odnose više zasnovane na jednakosti. Trenutno, Evropska unija postoji na ekonomskom planu, ali realno ne i kao akter na međunarodnom planu. Bezbednost u Evropi, oko Evrope i u svetu pod 'nadzorom' je SAD i, po mom mišljenju, to nije lako podneti. Ne mogu Amerikanci sve sami, potrebni su im regionalni saveznici, strukturisani i moćni. I još nešto: u interesu sveta je, i Evropljana i Amerikanaca, da se Atlantska alijanse transformiše u transatlantsku alijansu više uravnoteženu i dinamičniju. Kao istoričar, mislite li da je bitno poznavati istoriju Evrope da bi se mogli graditi novi odnosi u 21. veku?
- Kakav bih ja istoričar bio kad bih vam odgovorio negativno. Ali, treba prihvatiti da određeni elementi iz prošlosti moraju biti prevaziđeni. Treba znati graditi novo i, u izvesnim slučajevima, treba znati zaboraviti. Da uzmem za primer Nemačku. Da Nemci nisu bili odlučili da podvuku crtu, da posle ‘45. zaborave da značajne nemačke populacije ima sve do Baltika, srca Rumunije i Mađarske, sadašnje Češke Republike, a da ne govorim o Poljskoj, da su insistirali na istorijskim pravima, uostalom sasvim legitimnim jer su u tim oblastima bili od srednjeg veka, politički bi propali. Ne bi stigli ni do ujedinjenja, ni do integracije u Evropu, ni do integracije sa zapadnim svetom. Dakle, napuštajući pravac koji je, uostalom, bio gubitnički, jer povratka na staro ne može biti, Nemci su znali da odaberu put koji je za njih bio veoma razuman i pozitivan, ali i za ostale Evropljane. Znači li to da ste vi pristalica one struje među naučnicima koja često kaže 'istorija počinje od danas'?
- Naprotiv! Sasvim sam na suprotnoj strani. Bilo bi to nerealno gledanje na sadašnjost i budućnost. Teorija Fukujame prema kojoj će posle hladnog rata svet konačno shvatiti šta je mir, krenuti u prosperitet i demokratiju, i upoznati univerzalnu ljubav, prilično je tragična, da ne kažem komična. Jer, mi danas živimo u ritmu 'humanitarnog rata' jednom godišnje. Poznavanje istorije danas je bitnije nego ikad. Istovremeno, razumevanje istorije ne znači biti opstednut istorijom. Potrebno je znati transformisati bolno sećanje koje se u brojnim aspektima i danas preživljava, u razumevanje činjenica iz prošlosti da bi se znalo kako evoluirati, i kako manevrisati da bi se izvukla najveća korist iz aktuelnih prilika. Francuski politički mislilac, danas politički nekorektan, Šarl Moras, imao je običaj da kaže: 'U politici je beznađe apsolutna glupost'. Jer, uvek ima načina da se prilike drže pod kontrolom ukoliko se slede različite činjenice, uključujući i istorijske. Milena Marjanović
