Izvor: Politika, 30.Jun.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovaniji su i u starosti nezavisniji
U razvoju veština za korišćenje kompjutera stari više vole da rade sa svojom starosnom grupom
Prema izveštaju međunarodnog Centra za istraživanje starije radne snage (CROW, 2004), više od petine starijih osoba susreće se sa diskriminacijom na radnom mestu. Ženska radna snaga je dodatno pogođena diskriminacijom. Njih poslodavci ranije nego muškarce opažaju kao starije i čine veći deo radne snage koja se otpušta. U uporednoj analizi među evropskim zemljama konstatovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je mnogo lošija socijalno-ekonomska pozicija starih žena u odnosu na muškarce kao posledica nižeg nivoa obrazovanja, slabijih prihoda zbog diskriminacije na tržištu rada i većih teškoća u nalaženju zaposlenja u odnosu na muškarce.
Zapošljavanje starijih radnika je u vezi sa ekonomskim ciklusima i njihovom kvalifikacionom strukturom. U periodu recesije stari radnici se ohrabruju da napuste posao, u periodu pune zaposlenosti pozivaju ih nazad. Devedesetih godina prošlog veka bio je opšti trend ranijeg penzionisanja, dok se danas suočavamo s obrnutim procesom. Međutim, u oba perioda stopa zaposlenosti je u vezi sa dostignutim nivoom obrazovanja. Oni sa višim i visokim obrazovanjem u životnom dobu od 25 do 64 godine imaju stopu zaposlenosti u proseku od 85 odsto, a oni sa osnovnim i nižim srednjim obrazovanjem 57 procenata.
Ono što najviše brine i ekonomski razvijena i nerazvijena društva jeste kako pokriti narastajuće troškove zdravstvene i socijalne zaštite izazvane demografskim kretanjima. Jedan od ključnih odgovora je prihvatljiv za sve: što duže očuvanje zdravlja ljudi, njihove funkcionalnosti i nezavisnosti, sposobnosti da se sami o sebi brinu. Odgovor je i u prevenciji: u ličnom i društvenom investiranju u zdravlje i personalnu autonomiju, u zaposlenost i radnu aktivnost, u socijalnu uključenost, u fizičkim i mentalnim aktivnostima, zdravim životnim stilovima, kvalitetu života.
Nisko obrazovano stanovništvo je u najvećem riziku da rano postane funkcionalno zavisno i s najvećim brojem prisutnih faktora rizika koji vode u zavisnost od drugih. Jedna studija koja se bavila istraživanjem obrazovnog nivoa starih između 55 i 65 godina i funkcionalnim ograničenjima (Holandija, 1992. i 2002) dokazuje visoku povezanost nivoa obrazovanja i funkcionalne nezavisnosti. Posebno je indikativan nalaz da su nisko obrazovane žene u najvećem riziku od funkcionalnih ograničenja i zavisnosti. Ako podaci o demografskim trendovima ukazuju na to da su upravo žene dominantne u populaciji četvrtog životnog doba, koje karakteriše veći ili manji stepen zavisnosti, zabrinjava podatak da su upravo one najmanje obrazovani deo stanovništva.
Obrazovanje je, generalno govoreći, uvek u funkciji održavanja nezavisnog života, za sve uzraste, pa i za stare osobe. Ono ima posebnu ulogu u četvrtom dobu kada su autonomija i nezavisnost ograničeni.
Takođe je nesporna povezanost obrazovanja i zdravlja, s tim što je ta povezanost jača ako je društvo manje razvijeno. Podaci o tome da se udeo BDP-a koji se odvaja za zdravstvo usled demografskih trendova u zemljama OECD-a povećao sa 7,7 odsto u 1997. na devet odsto u 2004. godini navodi na potragu za mogućnostima zaustavljanja rasta ovih troškova. Jedan od odgovora je – porast obrazovanja. Jer, obrazovanje može pomoći ljudima da žive zdravim životom, bilo direktno, tako što će prihvatiti zdrav način života, bilo indirektno, tako što će imati prihode koji će im ovo omogućiti.
Inače, jedno od specifičnih pitanja koje izaziva pažnju istraživača jeste i obuka starih za rad na kompjuterima. U razvoju veština za korišćenje kompjutera stari više vole da rade sa svojom starosnom grupom. Istraživanja pokazuju da u korišćenju Interneta informacije o zdravlju kod starijih nisu visoko rangirane. U Francuskoj su na prvom mestu i-mejl potrage za informacijama i bankarske usluge. I u Kanadi stari većinom (57 odsto) koriste internet informacije o uslugama i proizvodima, a o zdravlju u 38 odsto slučajeva. Generalno, u trećem dobu u razvijenim zemljama najpopularnije je učenje kompjuterskih veština, zatim stranih jezika, a stari se interesuju i za zdravstveni program, umetnost, istoriju.
Komparativna studija obrazovanja starih u evropskim zemljama (2004) testirala je primenu četiri osnovna principa na kojima se zasniva učenje starih: osnaživanje, razvoj kompetencija, socijalna participacija, integracija. Socijalna participacija i integracija su najvažniji principi u svim posmatranim zemljama, dok je osnaživanje starih važan princip u zapadnoj i srednjoj Evropi, ali ne i u istočnoevropskim zemljama.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Odeljenja za pedagogiju i andragogiju
Snežana Medić
objavljeno: 30.06.2010.
