Izvor: Politika, 08.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i demokratija
Obama je u pobedničkom govoru izjavio da su SAD pre svega „sjedinjene države”. Ipak, jasno je da je Amerika prilično podeljena
Obamina pobeda na izborima je potvrda da većina glasača SAD oseća da država treba da nastavi s ekonomskim reformama, da se pomogne siromašnima, bolesnima, da imigranti nisu došljaci koje treba gledati kao opasnost, da žene imaju pravo na abortus itd. Međutim, zemlja je ipak veoma podeljena.
Kada se pogleda postizborna karta SAD, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jasno je da je veliki deo karte crven, tj. pripao je republikancima. Mit Romni je u nekim državama odneo ubedljivu pobedu, kao u Kentakiju, Džordžiji ili Tenesiju. Broj ljudi koji su glasali za Romnija nije znatno manji od broja Obaminih pristalica – razlika je dva procenta, a razlika u broju delegata je znatnija. To znači da cele pojedinačne države u okviru SAD imaju veoma različit stav u odnosu na Kaliforniju ili Njujork. Obama je u pobedničkom govoru izjavio da su SAD pre svega „sjedinjene države”, dakle ujedinjeni ljudi različitog porekla, ujedinjeni u zajedničkim vrednostima slobode, ljudskih prava i jednakih mogućnosti za uspeh u životu. Ipak, jasno je da je Amerika prilično podeljena i da je njegov govor ružičastiji od realnosti. Srednji zapad SAD velikim delom je obojen u crveno. Postavlja se pitanje u čemu je osnovna razlika između demokratskih i republikanskih birača i kako su ljudi donosili odluke.
Ako birači donose odluke po nekim kriterijumima, onda se ispostavlja da američki građani ili imaju različite kriterijume ili izvlače različite zaključke. Romni je napravio ogromnu grešku kada je izjavio da će 47 odsto građana glasati za Obamu jer oni žele da žive na državnim jaslama i nisu spremni da preuzmu odgovornost. U SAD se beži od klasnog sukoba i optužba da Obama podržava klasni sukob pre svega je netačna. Elizabet Voren, koja je postala senator iz Masačusetsa, jedina je koja otvoreno govori da treba pre svega pomoći mladima, starima i siromašnima i držati na oku bogate i moćne. Ako bismo mogli da razgovaramo sa svakim biračem, ustanovili bismo da mnogi glasaju bez svesti o jasnom kriterijumu za odlučivanje. Neki glasaju za Romnija jer je beo (kriterijum rasizam), a neki zato što je biznismen, pa misle da je to prednost u oporavku američke ekonomije (kriterijum vere u ideologiju kapitalizma).
Demokratija je bazirana na pretpostavci da ljudi imaju slobodnu volju i da su bar utoliko ravnopravni. Ruso je uveo ideju opšteg, zajedničkog dobra, u suštini kao kriterijum za kolektivno odlučivanje u nekoj vrsti idealne direktne demokratije. To zajedničko dobro trebalo bi svaki glasač da prepozna samim tim što je racionalno biće. Da li Amerikanci prepoznaju zajedničko dobro i šta je to za njih? Ekonomski oporavak. Dakle, postoji bar jedan zajednički kriterijum, ali postoji i neslaganje oko metoda (kao i u Evropi). Ipak, nije to jedini činilac u kolektivnom dobru – i tu nastaje komplikacija. Ako se konceptu opšteg dobra doda socijalna pravda, nastaje neslaganje.
Pri tome, mišljenja sam da oni koji su glasali za Romnija suštinski ne vide razliku između dobra za korporacije i društvenog dobra. Četiri milijarde dolara je prosuto u kampanjama u SAD. Neko je u komentarima u „Njujork tajmsu” napisao da bi trebalo ograničiti TV prostor za reklame u kampanji. Sama Elizabet Voren se u pobedničkom govoru pohvalila da je za njenu kampanju prikupljeno najviše novcaod malih donatora u istoriji trke za Senat u Masačusetsu. Prema tome, kapital daleko trajnije može da utiče od glasača jer glasači imaju uticaj (a njima se očigledno može manipulisati) samo jednom u četiri godine, a kapital stalno. Sve dok kapital, bilo kroz lobiste u SAD bilo kroz favorizovanje banaka u EU, ima primat nad idejom opšteg dobra, interesi građana i naše opšte dobro neće biti na prvom mestu. Neophodno je, dakle, formulisati ideju opšteg dobra, pa imati javnu diskusiju o tome kako ga ostvariti, u suprotnom moćni odlučuju za građane, a samim tim mogu odlučiti i protiv građana.
Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu u Njujorku
Igor Simić
objavljeno: 09.11.2012.
