Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2013, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O tempora, o mores!
29.06.2013. -
Tempora – takav naziv su dale britanske specijalne službe svom programu svetskog elektronskog praćenja. Između ostalog suseda sa kontinenta. O tempora, o mores! Tako je prema istorijkim hronikama uzviknuo veliki rimski govornik i političar Ciceron kada je u senatu video spokojnog Katalinu, protiv čije zavere je planirao da izgovori svoj raskrinkavajući govor. Ciceronov uzvik negodovanja je postao aforizam koji je preživeo vekove. I danas ga se ponovo sećaju u Evropi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
Palmina grančica u špijuniranju kroz ključaonicu, u datom slučaju elektronsku, ne pripada Britaniji. Još uvek besne strasti oko tajanstvenog azila u kojem se krije bivši saradnik Cije i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvard Snouden. I sada zahvaljujći istom tom Snoudenu ispostavilo se da je još duže elektronske pipke pustila britanska specijalna služba GCHQ – Centar vladine veze.
Kako je sarkastično primetio nemački Mitelbajeriš Cajtung, to što je prodila pre 60 godina mračna fantazija Britanca Džordža Orvela u njegovom romanu 1984, sunarodnici pisca su se potrudili da danas realizuju u stvarnosti. Ovo i druga izdanja navode na primer takve cifre koje su postale javne. Svake godine se prati do 600 miliona komunikacionih kontakata. GCHQ ima tajni pristup za 200 optičkih kablova međunarodne veze.
Ministar pravde Nemačke Sabine Lojthojser-Šnarbenberg predala je svojim kolegama u London spisak pitanja o programu Tempora. talas negodovanja stigao je do briselskih vlasti. Odgovor iz Londona usledio je momentalno. Po rečima nemačkog Handelsblata, na nemački katalog od 13 tačaka Hejg je odgovorio u tri reda. Suština odgovora je sledeža: delatnost obaveštajne službe Britanija ne komentariše. Šta više, za vreme zvanične posete SAD Hejg je izjavio da delatnost američkih i britanskih specijalnih službi u sprečavanju terorizma može samo da izaziva ponos.
Mnogi eksperti između ostalog ne vide u onome što se dešava nešto vanredno. Profesor Instituta za političku u vojnu analizu Anatolij Ciganov ne gaji iluzije da će specijalne službe Velike Britanije ili SAD reagovati na dužan način na negodovanja evropske javnsoti. Ipak, mnogi evropski političari, u prvom redu opozicioni, pozivaju vlade svojih zemalja da odlučnije brane pravo građana na privatni život. Kao na primer član komisije nemačkog bundestaga za kontrolu delatnosti specijalnih službi partije Levih Ulrih Maurer.
- Potrebna je transparntnost, u krajnjoj liniji u pogledu metoda rada, rekao je Maurer u radijskom intervjuu. to što rade Britanci, posebno Amerikanci, kosi se sa aktualnim pravnim normama. Imamo posla sa masovnim kršenjem fundamentalnih prava. Tome treba stati na put.
Kolege Maurera iz opozicije prema Handelsbaltu zahtevaju objašnjenje nemačke obaveštajne službe koaj je, smatraju oni, takođe umešana u masovno praćenje svojih i ne samo svojih građana. A maskira se to borbom protiv terorizma. Brisel namerava da iznese datu temu na razmatranje ministara pravde EU sredinom jula. Pitanje je samo u tome da li će čuti oni kojima će se obraćati?
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
