Izvor: Politika, 03.Apr.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O neozbiljnim vremenima
Najzanimljiviji deo tih obećanja su ona o milijardama, evra naravno
Predizborna obećanja nisu ugovorne obaveze. Zbog toga niko i ne može da ode na sud zbog toga što nije ispunio svoja predizborna obećanja. Koliko bi pljuštalo parnica da može!
Najzanimljiviji deo tih obećanja su ona o milijardama, evra naravno, koje će oni, ukoliko pobede, doneti. Kako? Budući da oni koji to obećavaju ne zbore ništa na tu temu, da pokušam da razmotrim metode „donošenja” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milijardi u zemlju Srbiju. Šta sve može da spada u njihovo „donošenje” novca?
Prva mogućnost su krediti. Ona je sve manja. Evropske banke, glavni izvor privatnih kredita, smanjuju svoju „izloženost” van matičnih zemalja, to jest umanjuju iznos kredita koje plasiraju u zemljama poput Srbije. Što se državnih kredita tiče, oni dolaze iz budžeta, a budžeti gotovo svih zemlja danas su pod pritiskom, ne zna se koja će stavka pre da se smanji. Čak i one zemlje koje imaju nešto slobodne gotovine, poput Kine, razmišljaju kako da ta sredstava plasiraju maksimizujući svoju stratešku poziciju (prema SAD i EU), a ne o zemljama poput Srbije. Još dve stvari koje oni koji obećavaju milijarde ne pominju. Prvo, glavnica kredita se mora vratiti, a novi krediti znače novo, opasno zaduživanje zemlje, koja je već probila maksimalni nivo zaduženosti koja je sama sebi (zakonom) nametnula, uz sve nepovoljnije uslove servisiranja tog duga i sve veće odlive iz budžeta za plaćanje kamata. Izgleda da za sve ove nove zaduživače zemlje primer Grčke nije dovoljan. Drugo, onaj koji daje kredite obično postavlja neke uslove u vezi sa njima, a to se nekima ne sviđa. Otuda i jedan učesnik kampanje izjavljuje da je njegova želja „da MMF više ne bude u Srbiji”. Kako stvari stoje, želja će mu se ispuniti – jedino što onda u vodu padaju te obećane milijarde. Srećom, ništa od tog novog zaduživanja neće moći da se realizuje. Nema para!
Druga mogućnost su donacije drugih vlada ili neprofitnih organizacija. Da postanete kandidat za veliki iznos donacija potrebno je da budete potpuno neuspešna i fundamentalno nestabilna zemlja ili zemlja koja ima strateški značaj za one koji daju donacije. Srbija je prilično stabilna zemlja, verovatno jedna od najstabilnijih u regionu, a njen strateški značaj sa njenih sedam miliona stanovnika, 30 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda i bez nafte, gasa, atomske bombe, Izraela kao suseda i Al kaide na sopstvenoj teritoriji prilično je mali. Nema donacija poput onih koje su išle Mubarakovom Egiptu. Zaboravite na ovu vrstu „donošenja” para!
Treća mogućnost su strane direktne investicije. One dolaze u dobro uređene zemlje, one koje ih privlače kvalitetnim poslovnim okruženjem, jednostavnom i javnom regulativom, efikasnom, nepristrasnom i marljivom državnom upravom – svim onim što Srbija nema. Pa i pozivi stranim direktnim i domaćim investitorima koji se sada mogu čuti ne deluju uverljivo. Investitori kalkulišu prinos i rizik i hladno donose odluku. Loše poslovno okruženje umanjuje prinose i uvećava rizike. A nema nikog na ovim izborima ko makar nekad nije bio na vlasti i koji je svojim delanjem dao doprinos da poslovno okruženje bude ovako loše kakvo je danas. I raspevani Čeda Jovanović je bio potpredsednik vlade. Nema nevinih na ovim izborima!
Nego, kada donesu taj novac koji neće doneti, šta će s njim? Pokrajinski sekretar za finansije ima ideju: „Uzmeš Đokoviću, platiš radnike!”. Nije bitno što je svoje pare Đoković zaradio, nije bitno što se ne postavlja pitanje kojim radnicima, da li su radnici svoje pare zaradili i zbog čega bi država davala plate radnicima. Tako bi oni i sa novcem koji bi, shodno obećanjima, doneli.
Problem je u tome što ovi novi pravednici za to nisu institucionalno opremljeni. Nedostaje im planska komisija. Ona ustanova u kojoj su nekada svetla gorela 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i u kojoj su se donosile upravo takve (besmislene) odluke – od koga koliko uzeti i kome koliko dodeliti. A ko drukčije kaže, kleveće i laže i dobiće višegodišnje letovanje na Jadranu – turistički kompleks Goli otok. Ozbiljna vremena!
Ova današnja, srećom, nisu. Izborna poruka glasi: „Mi ćemo doneti pare i mi ćemo ih raspodeljivati!”, mi ćemo biti gospodari života i smrti. Ipak, oni koji šalju te poruke fundamentalno su neozbiljni ljudi. Voleli bi oni da budu gospodari života i smrti, ali za to nemaju dovoljno samodiscipline, samopregora, dovoljno volje za moć. Šta može na brzinu da se pohvata, uz malo napora i još manje obaveza, može; ne bave se oni velikim mračnim idejama i dugoročnim planovima gospodarenja tuđim životima. Zato je njima i lako da obećavaju milijarde.
Boris Begović
objavljeno: 04.04.2012
