Izvor: Blic, 05.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O muzici treba da odlučuju muzičari
O muzici treba da odlučuju muzičari
Posle promene režima, muzičari su među prvima pokušali da ostvare svoja prava i to putem inicijativa upućenih državi da reguliše tzv. estradnu oblast, koja, kao i sveukupno drugo nasleđe, nije izbegla stanje haosa. Slađana Milošević postaje lider institucionalizacije muzičkog života na način primeren savremenom svetu, a na čelo najjačeg estradnog Udruženja džez, zabavne i rok muzike, dolaze Momčilo Bajagić, kao predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Dejan Cukić kao njegov zamenik. Bubnjar Dragoljub Đuričić, dotad jedan od najangažovanijih pojedinaca u branši, svoj aktivizam na promenama, izgledalo je, zamenio je zadovoljstvom zbog izlaska novog albuma i hit turnejom sa Zdravkom Čolićem. Da li se nešto promenilo u društvu u odnosu na vreme kad ste svojim bubnjevima svakodnevno podsećali narod na 'ritam slobode'?
- Došlo je do nagovještaja promena, ali, zapravo, poslije petog oktobra vlada apatija. Mnogi umišljaju kako su nešto promijenili, a suštinski i dalje je dominantan mentalitet, koji ne dozvoljava promijene. Onda pomislim - sačuvaj Bože, da ne preslikamo prebrzo neki zapadnjački zakon, jer se sve toliko izvitoperi da se tu onda ne zna ko koga… Godišnja skupština Udruženja džez, zabavnih i rok muzičara, zakazana za sutra u Ateljeu 212, kao da u čaršiji ima značenje vanrednog skupa, jer se očekuje povlačenje Momčila Bajagića i Dejana Cukića sa čelnih funkcija udruženja?!
- Zbog zauzetosti Momčila Bajagića i Dejana Cukića, koji su pošteno priznali da nemaju vrijemena za angažman primeren trenutku, moramo da se reorganizujemo i promijenimo Upravni odbor, izaberemo novo rukovodstvo i počnemo da vodimo važnu riječ u ovom društvu kad je u pitanju ono od čega živimo i što znamo da radimo. Imam skoro trideset godina staža kao muzičar i ozbiljnu obavezu da sa Bajagom, Cukićem, Borom Đorđevićem, Jovom Maljokovićem, Vladom Maričićem i ostalim kolegama, upoznam one mlađe šta su zapravo njihova prava i na koji način mogu da ih ostvare. Godišnja skupština bi trebalo da se ozbiljno pozabavi budućnošću profesije.
Da se muzičari možda nisu uplašili najavljenog zakona o oporezovanju profita na estradi?
- Država će uskoro sigurno doneti neki zakon i o estradi i o muzičarima. Meni se taj izraz 'estrada', koji trpi sve i u koji se trpa sve, ne sviđa. Sa bubnjarskim koncertima koje držim po Evropi, ne mogu da se svrstam u isti koš sa, iz Ukrajine i Moldavije uvezenim plesačicama po šankovima. Najava tog zakona realno strašno pogađa, ali jedan sam od ljudi koji želi da živi u zdravoj i ozbiljnoj zemlji. Ako je država siromašna, uzalud vi imate pare. Želim da ova država uzima porez i protiv toga se ne bunim, jer na 'estradi' se događa nešto što je možda jače od legalne duvanske industrije, od crne metalurgije, od poljoprivrede… Nezahvalno je igrati se s ciframa, ali radi se o velikoj količini novca, koji nije adekvatno oporezovan. Ovdje ima registrovanih preko 250.000 objekata u kojima se pušta muzika. Vas bi posebno pogodilo donošenje takvog zakona, jer nastupate u inostranstvu, kao i na turnejama sa Zdravkom Čolićem!
- Svakog ponedeljka iz Ciriha sleti 'avion za oporezivanje'. Tačno vidite ko je te nedjelje pjevao i svirao po svetu. I meni desi da budem u tom avionu zbog posla sa Zdravkom, ali ipak nije riječ o istim putnicima. Zdravko je rješio da sa sobom vodi i ostale muzičare, da nivo posla digne na nivo žive svirke po sportskim halama. To je potrebno, jer otkako postoji naplata patriotizma kroz pjesmu, posao se radio na plejbek. Iz našeg Udruženja, na tim letovima, malo je ljudi. Nemam ništa protiv narodne muzike, turbo folka ili bilo čega drugog, ali ne možemo paušalno oporezovati i Stefana Milenkovića, Jovana Kolundžiju, Nadu Kolundžiju ili Isidoru Žebeljan, isto kao nekog drugog na estradi. Odnosno, možemo, ali onda se mora znati ko je za šta oporezovan. Ponekad mi se čini da ni svi honorari nisu dobijeni za pjevanje. Šta će se tačno dogoditi, odnosno dogovoriti na skupštini Udruženja u utorak?
- Izabraćemo novo rukovodstvo i novi upravni odbor i upoznati nove mlade muzičare - i one koji još nisu članovi Udruženja - da moramo požuriti. Uskoro će kao i u drugim oblastima, država početi da izdaje licencu za rad. Znači, i dozvole za rad muzičarima. Ne može više neko ko nikada nije video ni bekstejdž da nam određuje kako bi trebalo da se ponašamo. Bolje je da mi vruć kesten stavimo u ruke ovoj vlasti nego da vlast nama donese zakon, pa da onda mi idemo na ulicu i nešto se, kao, bunimo. Naizgled, meni bi odgovaralo da država nikad ne uvede nikakav porez, samim tim bolje bih živeo. Ali ta neorganizovanost, taj haos, ono je što me baš umara. Ne možeš ništa da planiraš, ni mjesec dana unapred. Ovako, ako bi se i država i mi organizovali tačno bih znao gdje ću svirati 2004, petnaestog januara. Šta će biti sa radom grupe muzičara, sa Slađanom Milošević na čelu, i rešenjima do kojih su oni došli?
- Podrazumijeva se i sve ono što su oni dosad uradili, Slađana posebno. Ovo je prilagođavanje u hodu ka našem interesu, a na društvenu korist. Moramo videti i razgraničiti šta od postojećeg država mora da dotira kao bilo gdje u svetu, a koji bi pak deo trebalo oporezovati više da bi došlo do kakve takve ravnotježe. Pritom, mislim na slobodu za sve kad je reč o umjetničkom mišljenju, ali se neko usko grlo mora postaviti. Ono što je avangardno mora nekako da se pomogne. To je u interesu države. Da smo ulagali u grupe kao što su 'Darkvud dab', 'Ajsbern', 'Neočekivana sila', 'Sanšajn'…da je ovo bilo normalno društvo koje ulaže u svoju kulturu, oni bi već donosili velike honorare za oporezivanje i to sa tržišta Evropske unije. Ne možemo, kao što je bivši režim radio, dotirati one stvari koje su već i pre nego što su nastale umrle. Nova borba protiv šunda?
- Ne znači da sad svi moraju pod obavezno da slušaju neki džangl, fri džez ili nešto avangardno, ali država mora da pomogne da se uspostavi najšira ponuda, kako bi ljudi imali mogućnost da se opredjele. Ova vlada bi mogla muzičku industriju da dovjede na peto-šesto mesto legalnog biznisa u zemlji, ako nas posluša. Pre deset godina najveći problem piraterije bio je u Bugarskoj. Kad je 'Majkrosoft' ušao tamo, za tri mjeseca je sve bilo sređeno. Ako svi iz struke donesemo određene odluke, svako na svom nivou, i uputimo zahtjev vladi da se to tako rješi, na primjer da se uspostavi muzička policija da bi zatvorila krug piraterije, onda smo uspjeli. Milorad Pavlović
