Izvor: Press, 07.Dec.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O kolegama i onima koji to jesu
Hronologiju znate, da vas ne smaram pojedinostima, epilog je: Press zapravo nije ugašen, već je samo preimenovan u društvo akcionara kojim predsedava konobar Nikola iz obližnje kafane, s obzirom da smo mu na ime nekoliko neplaćenih tura prepisali većinski paket i nekoliko akcijica pride, kao bakšiš.
Velikodušno, kao što je gazda poklonio nama koji dan ranije, pošto ga je Aca Vučić isprepadao u mraku: „Šta radiš to, Miško", a ovaj kao dete uhvaćeno sa rukom u tegli pekmeza >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << odgovrio: „Ništa, Aco, nije moje, alfa, bete, gama i delte mi, a i da jeste odakle mi"?..
Dakle, odsad ćemo manje mirisati na „niveu", a više na ono čime su nas kolege namazale, nanjušivši krv, po onoj narodnoj da i zec šilji onu stvar na siroče, ili meni dražoj: „Jebi magare dok su mu noge u blatu"!
Našu propast proglasili su svojom velikom pobedom! Od srca im čestitam na tome, radujem se svakoj pobedi kolega znajući da je u ime slobodnog novinarstva, manje ili više...
Neću ih imenovati, osim jednog, malo kasnije, u nekom od sledećih redova. Neću, jer principijelno nikada nisam udarao na kolege znajući da jedemo isti hleb, dobro se znamo, znamo muke jedni drugih, radili smo zajedno, s tom razlikom što je većina nas iz Pressa njih smela da pogleda u oči. Znaće o čemu pričam, odnosno, pišem...
Nisam ljut što nisu pružili ruku kada smo pali, sami pali- sami se ubili, ali jesam što su pritrčali da šutiraju, takmičići se ko će jače. Čast pojedincima, bili su i ostali ljudi, gromade, za razliku od svojih urednika koji su ispuzali ispod kamena, nakratko navukli gaće i pljunuli na sve nas kojima su do juče, krišom, slali poruke: „To, majstori, samo udrite kad mi ne možemo, jbg"!
No, dosta samosažaljevanja, nema ničeg odvratnijeg, priznajem, bio mali čovek ili mali akcionar, nebitno.
Dođoh i do tog reda u kojem ću pomenuti jedno ime, dijagnozu čoveka koji je gašenje Pressa proslavio, pretpostavljam, masturbiranjem nad poslednjim brojem- Petar Luković!
Za vas koji ne znate o kome je reč, zapravo, šta dijagnoza: Petar Luković znači i pod kojom je šifrom u zdravstvenoj knjižici oslobođen plaćanja participacije, evo ukratko- čikica je gazda „E- novina", što je skraćenica za Elektronske novine, a ne pitanje: „E, to novine, nemoguće"?!
Dakle, naš trenutni pad proslavio je izdašnom onanijom i seo za tastaturi seireći kako je „đubretu i mesto u smeću", jer su u njemu godinama pisali najveći zločinci srpskog novinarstva: Mihajlo Medenica, i još dvojica kolega/prijatelja koje je imenaovao, a ja ih ovom prilikom pozdravljam, ali ih neću uvlačiti u čitavu priču.
Ne mogu vam opisati koliko me zabole svaka stečena akcija što me dijagnoza prozvala zločincem, ali me nervira kada mi omaše ime! Mihailo, Petre, ne Mihajlo!
Zločinac Mihailo Medenica, kriv po svakoj tački optužnice koju si ejakulirajući po monitoru izrekao!
A, zašto zločinac? Zato što dijagnoza tvrdi da sam godinama s tolikom mržnjom pisao o Albancima, Hrvatima i ostalima koji se u manjem broju od nas prezivaju na ić (ko ih pronađe u mom prezimenu častim piće), da je Press jednostavno morao biti „ubiven", zbog količine žuči koja je curila sa svake njegove strane, i tekla niz onlajn izdanje, naravno!
Pero, sine, drugosrbijanče ubogo, oprosti što nisam pisao hvalospeve o dušmanima svog naroda, barem upola koliko ti jesi, „Eh- novino" moja!
Molim te, praštaj, što sam za razliku od tebe prošao uzduž Kosovom i Metohijom (mnooooogo puta) i što sam u Prištini, Prizrenu i južnoj Mitrovici nepoželjan (majke mi, ne lažem te, poručili mi heroji tvojih tekstova nekoliko puta), pišući o tragediji naroda koji je sateran iza kalemova bodljikave žice, ako je imao sreće da stigne do njih.
Izvini što isceliteljsku Tačijevu fotografiju ne utrljavam na bolna mesta, verujem da tebi pomaže, i što ne brojim Ramuše da lakše zaspim, jebi ga...
Govedo sam, nije me čak ni obradovala vest o puštanju na slobodu Ante Gotovine, mada sam mu prošle zime bio u rodnom Pakoštanu i usput prošao sve ledine koje su nekada bila srpska sela.
Lepo i temeljito zatravljeno, milina za videti toliko zelenilo... Odmara oči, za razliku od krovova srpskih kuća koji su kvarili vidike.
Znam, ne podsećaj me, jednako sam đubre ispao i kada su Naseru Oriću bagatelisali sve preklane vratove- ni reč podrške za povratak kući, ni slova za dobrodošlicu.
Dobro, malo sam se iskupio što nikada nisam baš sve Albance, Hrvate i Bošnjake mrzeo do tačke ključanja, osuđujući ujedno idiotluke, zločine i bespamet svog naroda, za koji i pored svega tvrdim da je pitom i dobrodušan, mada mu manjka barem još dvojica takvih kao ti.
Evo, kao kurva priznajem da imam divne prijatelje i među Gorancima, Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, jer ne bih stizao tamo gde jesam da nije bilo njih.
Znaju me dobro, i začudo ne misle da mrzim, naprotiv, do njih još nisu stigle blagovesti „Eh- novina", pa grešni žive u zabludi.
Izvini što malo više volim svoje nego tuđe, smatrajući da je to preduslov da volim i tuđe.
Oprosti što sam se drznuo da odem u Krumu, prokletu albansku vukojebinu u kojoj su na živo srpskom detetu isčupali srce, nazivajući ih monstrumima kojima će seme biti doveka prokleto. Shvatam da je jedini njihov greh što mu nisu dali anesteziju, ali šta ćeš, hirovit i plah, mrzeći sve redom napisah šta napisah i...
Priznajem, voleo bih da ujutru, nad umivaonikom, gledajući ovo nedopadljivo lice kažem sebi: „Bravo, danas se za trunku više nego juče gadiš svega svojeg, sve si veći građanin sveta", ali ne mogu, takvi smo mi iz „đubreta" koje je jednostavno moralo biti „ubiveno"!
Šta ćeš, mržnjom lečim taj kompleks zbog manjka ić u prezimenu, nažalost svestan da ne možemo svi biti Lukovići.
Neko mora da plaća i participaciju, eh moj novinaru.
Na sreću, Pressom je moglo barem dupe da se obriše, na nesreću „Eh- novinom" ne može!
Gde čovek da vuče monitor u wc, a i nema u kazančetu dovoljno vode da odnese svako smeće...
Mihailo Medenica ostaje u timu koji predstavlja poslednje uporište onoga što je bio Press, a sada je Pressonline. Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo da će Mihailo ostati do daljnjeg aktivan član i postavljati nedeljno bar tri svoja komentara ili kolumne
Redakcija PRESSONLINE
