Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O bregu i Muhamedu
Očekivano trajanje života pokazuje i kako živimo i kako se lečimo
Neki su preporučili da odgovor na pitanje iz serije koju danas završavamo potražimo od građana, da oni u anketi kažu zašto nerado idu kod lekara. Verujemo da bi problem time bio predstavljen pomalo jednostrano. Drugi ugao gledanja je, opet, iz lekarske ordinacije (on je ovde dominirao), što takođe može da bude jednostrano. Treći ugao je ekonomsko-socijalni, četvrti politički itd.
Predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pacijenata čije smo priloge objavili žalili su se na neorganizovane zdravstvene službe koje rade tako kao da im je cilj da do lekara dođe što manje ljudi. Sistem, dakle, funkcioniše tako da odbija pacijente ili ih okreće privatnim ordinacijama. A u privatnom sektoru – sve se plaća. Tu je i jedna od prvih prepreka našim odlascima kod lekara. Ovome treba dodati činjenicu da skoro pola Srbije živi u selima. U mnogima od njih lekara nema na desetine kilometara, i to onih opšte prakse, o specijalistima da i ne govorimo.
Iz ugla lekara, pogled na isti problem je nešto drukčiji. Oni ukazuju na činjenicu da prevencija pojedinih bolesti nije zakonski regulisana. I pominju najteža oboljenja, čija učestalost i kod nas i u svetu raste. Ali smrtnost od tih bolesti u razvijenim zemljama opada dok kod nas – raste. S tim u vezi se pominju propisi: u razvijenim zemljama rano otkrivanje bolesti (takozvani skrining) ima zakonsku podršku, dok kod nas ona ne postoji. Država bi zato morala i ovde da stane iza obaveznih lekarskih pregleda za najteže bolesti; tada bi često pojavljivanje ovdašnjih pacijenata u trećem ili četvrtom stadijumu bolesti bilo znatno smanjeno. Na primedbu da naše zdravstvo ne može da izađe na kraj ni s pregledima pacijenata ,,koji kasno idu kod lekara”, da ne raspolažemo aparatima kojima bi kontrolisali zdravlje nekoliko stotina hiljada (starijih) ljudi, lekari kažu da su preventivni pregledi ipak jeftiniji od lečenja bolesnika u kasnim fazama bolesti.
Iz lekarskog ugla gledano, suština rešenja problema je, dakle, u skladu s onom narodnom ,,o bregu i Muhamedu”. Treba se samo tako organizovati, ,,otići u narod” i, polako, na taj način, raditi na formiranju novih zdravstvenih navika.
Iz ekonomsko-socijalnog ugla gledano to, međutim, nije nimalo jednostavno postići, jer naše društvo ne može da obezbedi ni sredstva za osnovne lekove, a kamoli da organizuje sistem koji bi ,,krenuo ka narodu”. Ko bi to platio, pitaju oni koji imaju uvid u naše državne finansije. Tako je kod nas, a slično je u većini zemalja u tranziciji koje drže začelja evropskih lista po procentu smrtnih ishoda mnogih bolesti.
Socijalni ,,aspekt” problema tiče se i načina života ljudi na ovim prostorima i činjenice da, prema istraživanjima, 34 odsto stanovništva spada u pušače, a čak 40 odsto među one koji se svakodnevno ili povremeno piju alkohol. Tri četvrtine stanovništva se nedovoljno kreće itd. Sve to utiče na zdravlje a u krajnjem ishodu i na očekivano trajanje života. Kad je o ovom poslednjem reč, indikativan je podatak, takođe saopšten ovih dana, da je očekivano trajanje života za muškarce u Srbiji u periodu od 1980. do 2010. godine povećano za samo dve godine (sa 69 na 71). U tranzicionoj Rusiji stanje je još gore, jer tamo očekivano trajanje života za muškarce iznosi samo 61 godinu, što je punih 18 godina manje od očekivanog trajanja života Japanaca. Razlika između nas i Japanaca je, dakle, za muškarce osam godina, deset za žene, a razloge tome treba tražiti u svemu što je deo odgovora na pitanje ,,zašto naš narod kasno ide kod lekara”.
U tekstovima su pominjani i političari, to jest država i političke stranke koje bi trebalo da predlažu odgovarajuća rešenja kako bi zdravstveni sistem bio uspešniji i delovao preventivno. Stranke bi čak trebalo da se takmiče u tome koja će ponuditi bolji i efikasniji sistem da bi bio zamenjen ovaj glomazni administrativni. Partije se kod nas, međutim, uglavnom bore za vlast i nove izbore, kao da su naši pacijenti u proteklih dvadeset godina od toga imali ikakve vajde.
Od sutra nova serija: Da li treba promeniti stav iz SSP-a o prodaji zemljišta strancima
Branislav Radivojša
objavljeno: 11.05.2011
