Izvor: Politika, 25.Apr.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O bezopasnoj krezubosti
U takozvanim srećnim vremenima u nas sve beše za badava, pa i zubno lekarstvo
„Seljače, težače, tužni moj brate. Razboliš se i domah misliš: neko te je uvračao, ugatao, na nešto si nagazio, neko te je urekao… Te odmah letiš bajalicama, vračarama, vidaricama i hodžama, te svoju lakovernost kadšto životom platiš.” I, tek kada bi nadrilekarstvo pokazalo svu svoju nemoć, nevoljnik bi kasno, prekasno slao po – lekara. Napisao je u svojim „Nadrilekarima” (1923) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Milan Jovanović – Batut. U svojoj knjizi „Nega zuba” (1923) dr Atanasije Puljo veli da će zuboboljni svakoga vraga pokušati, počev od lekova iz svoje kućne potom onih iz prave apoteke, da bi tek naposletku izmučen bolovima otišao zubnom lekaru.
Ova naopaka tradicija odlaganja i traženja leka tamo gde ga nema, donedavno se, možda, dala pravdati malim brojem lekara. Danas tog opravdanja više nema. Osim toga, tradicija je oblik navike, pa se postavlja pitanje, kako je već pomenuta loša navika uspela da opstane i do današnjeg dana, a gdegde i da ojača?
Opstala je zahvaljujući trapavim zakonima, slaboj organizaciji zdravstvene službe, nepoznavanju svih metoda zdravstvene propagande.
Zna se, na primer, da je najbolji način čuvanja zuba redovan odlazak zubnom lekaru. Takva navika stvara se još od druge godine života. Tada su već prisutni svi mlečni zubi, ali još sasvim zdravi. Zubnolekarske intervencije u normalnom smislu reči tog prvog puta neće ni biti, ali će zubni lekar „odglumiti” da ih obavlja. Napraviće se mala „pozorišna predstava” koja će, uz smeh i šalu, svako dete doživotno osloboditi straha ne samo od zubnog lekara već i od svih belih mantila.
Ali, avaj! Koji to zubni lekar u Srbiji danas može da „gubi vreme” zbog jedne takve „uslugice” koja se i ne naplaćuje, a pri tom zna da u čekaonici ima gomilu „hitnih” od kojih će imati materijalnu korist!? Korist od onih kod kojih je maločas pomenuta procedura – izostala.
U švajcarskim osnovnim školama postoji ovakav računski zadatak: pokvario mi se zub, i na vreme sam otišao zubnom lekaru, koji mi je naplatio toliko i toliko; sledi cifra. Nisam otišao zubnom lekaru tada nego kasnije, lekar mi je opravio zub i naplatio toliko i toliko; sledi cifra, nešto veća. Pitanje glasi: koliko sam uštedeo što sam zubnom lekaru otišao na vreme? Potom se dobijena razlika pomnoži sa deset da bi se pokazalo koliko iznosi ušteda tokom jedne decenije. Svaka usluga košta, ali i svako zakašnjenje.
U skladu s prethodnim, s odista enormnom sumom novca koja nastaje na taj način, u nekim državama postoji zakon kojim se kažnjava svaki onaj koji nije otišao na redovnu kontrolu zubnom lekaru (jednom u šest meseci), tako što kasa osiguranja odbija da ubuduće plaća troškove lečenja njegovih zuba.
A u Srbiji toga nema. Razumljivo je, otuda, što se zubobolja još ne smatra ličnom sramotom, još manje krezavost. U takozvanim srećnim vremenima u nas sve beše za badava, pa i zubno lekarstvo. Mogao si ići na redovne kontrole, a i nisi. Mogao si da malo popričekaš, da se, kao, ohrabriš, pa da ti za banbadava počupaju sve ono što je za vađenje, oprave sve što je za opravku, i još da dobiješ protetički rad.
Danas još ne shvatamo da su to godine koje su pojeli skakavci. Da je propušteno da se, još tada, raskrsti sa štetnim navikama, i naopakom tradicijom čekanja, oklevanja, mudrovanja; da su izostali pametni, podsticajni zakoni, ali i zdravstveno vaspitanje „od kolevke”, neosetno. Stoga ni danas ništa valjano ne činimo u tom pravcu, osim što zakidamo jedno po jedno pravo osiguranika na kakvu-takvu do tada besplatnu uslugu, jadikujući – krivo je siromaštvo, a naročito „naš narod” i naopaki njegov mentalitet!? Neće biti. „Ne postoji loša trava, već samo loši baštovani”. (Viktor Igo). Krezavost jeste po život bezopasna, ali kao na dlanu pokazuje kako neredovne kontrole vode u bolest i u nakaznost.
*Profesor univerziteta u penziji, počasni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva
Brana Dimitrijević
objavljeno: 25.04.2011
