Izvor: Politika, 27.Jun.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi teret krize radnicima
Kakav i za koga gradimo privredni sistem: za EU, za domaći spekulativni (neproizvodni) kapital ili za naciju i sopstveni put razvoja?
Dužnička ekonomija razotkriva neistinu neoliberalnih tvrdnji da će liberalizacija i fleksibilnost rada privući investicije i povećati konkurentnost i zaposlenost. Time bi se, tvrdi se, smanjio teret dugova i deficita. Neoliberalni model ignoriše činjenicu da kapitalne investicije ne zavise prevashodno od niske cene rada i da veći značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju: veličina tržišta, njegova udaljenost, visina profitne stope, troškovi energije, transporta i sirovina, troškovi osnovnog kapitala, moderna tehnologija i organizacija, sigurnost plasmana profita i dr.
Dosadašnji model razvoja, zasnovan na pogubnoj koncepciji: rasprodaj – pozajmi – potroši, a pre svega rasprodaj (kroz privatizaciju) sve vredno u privredi, doveo je do ekonomsko-finansijskog sunovrata i socijalnog sloma društva sa ogromnom nezaposlenošću. Sada se predlaže usvajanje Zakona o radu, koji dodatno oduzima najveći deo decenijama stečenih prava zaposlenih. Zakon se kao novi hit liberalnog kapitalizma, eksploatacije i obespravljenja radnika, bez obzira na pogubne efekte na zaposlene i uz velike otpore sličnim propisima u EU, gura i dalje, mada je jasno da nema pozitivan efekat na ekonomski rast i zaposlenost.
A sigurno je u tome samo sledeće – veliki gubitak prava, nesigurnost i neizvesnost zaposlenih.
To je područje ofanzive navedenog neoliberalnog modela i prebacivanja tereta krize na radničku klasu, uz dalje gubljenje njihovih prava i učešća u raspodeli novostvorene vrednosti. Sindikati ostaju iznenađeni,pa tvrde: ,,Narod nije znao da će se reforme lomiti preko njihovih leđa”. Fleksibilizacija rada i zaposlenosti, koju donosi zakon, jeste ili nekritički prihvaćen koncept od strane naših političkih struktura na vlasti ili je nametnut od strane EU (Evropske komisije), koji se mora sprovoditi na našem ,,putu ka EU”.
Komisija Evropske unije traži porast fleksibilnosti tržišta rada uz zamrzavanje plata, smanjenje penzija i povećanje starosne granice za penzionere (kao i MMF). Regulacija se uvodi radi lakšeg otpuštanja, ograničavanja naknada i prava, a to znači dalje slabljenje socijalnog modela društva i socijalne države.
I strani investitori traže da se usvoji novi zakon o radu i ukinu brojne poreske olakšice za nezaposlene. Verovatno im treba ne samo jeftina, već maltene besplatna radna snaga, da bi bili profitabilni i zainteresovani za ulaganja. Normalno je da su radnici protiv Zakona o radu, štrajku i stečaju, uz to opravdano traže da budu uključeni u proces oporavka svojih preduzeća. Sindikati s pravom ističu da je vlast izigrala radnike i već dogovorene principe, a uz to obmanjuje javnost da je usaglašeno 90 odsto teksta.
Ovde se postavlja i životno pitanje – kakav i za koga gradimo privredni sistem: za EU, za domaći spekulativni (neproizvodni) kapital ili za naciju i sopstveni put razvoja.
Iz navedenog predloga zakona jasno je da se vlast odlučila da drastično skreše prava zaposlenih, uz bezrezervnu podršku poslodavcima, koji su bogatstvo stekli uglavnom kroz pljačkašku privatizaciju i švercerskom ekonomijom, pošto su realna ekonomija, investicije i proizvodnja gotovo uništeni.
Obaranje cene rada, troškova rada, prava radnika, ne vodi porastu zaposlenosti, već u nesigurnost zaposlenih, ucene, gubitak najvećeg dela stečenih prava. To je put u lakše otpuštanje zaposlenih, politika pritiska na nadnice i uslove rada, još većeg udaljavanja zaposlenih od odlučivanja.
Radi se o izmeni Zakona o radu da bi se ,,omogućilo fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje”. ,,Pozajmljeno” je rešenje iz EU, koje uglavnom omogućava lakše otpuštanje, a zatim uvođenje raznih izvedenih oblika zaposlenosti, poput ugovora na određeno vreme, za određene poslove, privremeno, na lizing, na probu i slično slabljenje položaja zaposlenih. Zar se ne vidi da je to životna borba između rada i kapitala, koja plamti i u Evropi i u SAD?
Neće smanjenje poreza i doprinosa na rad, a ni ,,fleksibilnije zapošljavanje” povećati zaposlenost. Naprotiv, doći će do porasta nezaposlenosti i rasta neizvesnosti. Zavladaće strah, a među zaposlenima će se formirati ogromna masa ćutljivih i trpeljivih.
*Ekonomista, profesor univerziteta
Slobodan Komazec
objavljeno: 27.06.2014
