Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi model finansiranja umesto blokada
Plate profesora na tehničkim fakultetima su nekoliko puta niže od plata profesora na nekim fakultetima društvenih nauka
Kad je Srbija potpisala Bolonjsku deklaraciju smatralo se da ćemo sistem visokog obrazovanja modernizovati, ali kao da se nije razmišljalo o tome da li država ove promene može da finansira.
I šta se onda desilo? Fakulteti su, s obzirom na to da imaju svoju autonomiju, počeli da se ponašaju vrlo tržišno i u skladu s pravilima ponude i potražnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oni koji beleže slabo interesovanje za upis imaju i niske školarine. Na primer, na Tehnološko-metalurškom fakultetu, na kojem ja studiram, školarina je 60.000 dinara. Nižu školarinu od nas imaju na Rudarsko-geološkom u Beogradu, 45.000, i na Rudarskom fakultetu u Boru, 50.000 dinara. Realni troškovi studiranja na Tehnološko-metalurškom su, međutim, od 150.000 do 200.000 dinara. Kod nas se troše reagensi i radi se na vrlo skupoj opremi. Ali interesovanje za upis je skromno, i to utiče na visinu školarine. Nasuprot tome, na Filološkom fakultetu, gde je interesovanje za upis veliko, školarina je 119.000 dinara. Zato je nezadovoljstvo njihovih studenata razumljivo.
Kako se izboriti protiv ovih razlika? Mi u studentskim organizacijama i predstavničkim telima smatramo da pritisci na fakultete daju samo kratkoročne rezultate, dok one dugoročne donosi promena celokupnog sistema finansiranja visokog obrazovanja. Zato mi kao legalno izabrani predstavnici studenata ne podržavamo blokade koji se sad koriste radi ispunjenja nekih kratkoročnih ciljeva.
Kako će Studentski parlament BU, zajedno sa Skonusom (Studentska konferencija univerziteta Srbije) i Savezom studenta Beograda, rešavati taj problem? Tako što ćemo u narednim mesecima ponuditi državi nov model finansiranja visokog školstva.
Drugi naš cilj je da analiziramo koliko je stvarno opterećenje današnjih studenata. Prema ,,Bolonji”, opterećenje bi trebalo da bude od 1.500 do 1.800 sati rada u toku godine, a mi procenjujemo da je kod nas reč o mnogo većoj brojci. I da bi zato nastavne programe trebalo promeniti. Jer novo gradivo se sad samo dodaje starom. Pogotovo je to karakteristično za tehničke nauke, koje se neprestano inoviraju. Učimo novo, ali i onom starom se posvećuje prevelika pažnja. Opterećenje studenata je ogromno. Sve to izaziva nezadovoljstvo: preveliki rad, teškoće u dolasku do potrebnih bodova za upis godine, visoke školarine.
Istovremeno, država nema para, samim tim ni mogućnosti da utiče na fakultete da nešto menjaju. I onda predstavnici države kažu: u redu, neka se fakulteti samofinansiraju, a mi ćemo da ih plaćamo koliko možemo. Tako se problemi samo umnožavaju: zainteresovanih za studiranje je sve više, udeo države u finansiranju se smanjuje, samofinansiranje studenata se povećava.
Zato smatramo da država mora da donese odluku o prioritetima svoje politike i o tome gde je na toj listi obrazovanje. Da li je na prvom ili desetom mestu? Ako je na desetom onda će se, na primer, više ulagati u ekologiju i infrastrukturu. Mi smo za to da obrazovanje bude na prvom mestu jer Srbija nema mnogo prirodnih resursa koji mogu da budu naša prednost u odnosu na druge. Zato je obrazovanje važno. S druge strane, znamo i kakva je naša ekonomska situacija, ali verujemo da je moguće pronaći model finansiranja koji bi odgovarao tom cilju da nam obrazovanje bude među prioritetima. Postoje u svetu takvi modeli. Recimo, u Australiji, svi studenti plaćaju svoje studiranje tako što im država obezbeđuje kredite koje oni vraćaju u državni fond kad se zaposle. I onda taj fond koriste nove generacije studenata. Zanimljiv je i austrijski model koji obuhvata određenu participaciju svih. Dakle, reforma sistema finansiranja visokog školstva u Srbiji je nužna.
Bez toga, biće zadržane i sadašnje ogromne razlike u zaradama nastavnika, u zavisnosti od toga ko gde radi. Jer na tehnici i prirodnim naukama plate profesora su neznatno iznad onih u srednjim školama (600 evra) dok su na nekim fakultetima društvenih nauka i do 3.000 evra. Tako se stvara još veći jaz između siromašnih fakulteta i onih bogatih, s tim što taj jaz uglavnom plaćaju studenti – svojim školarinama.
Mi ćemo ponuditi naš predlog novog načina finansiranja, a na ministarstvu i vladi je da se o tome izjasne.
*Koordinator za visoko obrazovanje Saveza studenata Beograda, član Studentskog parlamenta BU
Vladimir Smuđa
objavljeno: 12.11.2011
