Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove male spravice za prisluškivanje
Xardverski kiloger može da snima sve što je uneseno preko tastature kompjutera
Oprema za prisluškivanje danas je relativno lako dostupna. Do nje se najlakše dolazi naručivanjem i kupovinom preko Interneta. Prisluškivanje se sad svodi na to da u nekom prostoru ostavite neki predmet sa skrivenom elektronikom. I – imaćete i audio i video zapise.
Mobilna telefonija se može koristiti u te svrhe. Pokloni vam, recimo, neko neku figuricu, privezak i slično, a to može, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u stvari, da bude ,,jednosmerni” mobilni telefon koji ima u sebi karticu. I kada se uspostavi veza – čuje se razgovor u prostoru gde se poklonjeni predmet nalazi. Osnovni problem kod tih malih uređaja je izvor napajanja. Oni koji nemaju konstantni izvor napajanja, u zavisnosti od eksploatacije, relativno brzo prestaju da funkcionišu. S tim što izvor napajanja može da bude i „trajni” izvor: u sat je, recimo, ugrađen uređaj za prisluškivanje i taj uređaj koristi istu bateriju kao i sat.
Audio-video nadzor je dozvoljen u objektima u kojima vlasnik o tome, oznakom na ulazu, obaveštava posetioce. Ali i u tim situacija važno je kako se snimljeni materijal kasnije koristi, odnosno ko je od strane pravnog entiteta ovlašćen za njegovo čuvanje i pregledanje. Ovi snimci se mogu ustupiti samo ovlašćenim licima MUP-a uz legitiman nalog u slučaju da mogu da pomognu u rasvetljavanju nekih krivičnih dela. U svim drugim slučajevima vlasnik ne može da ih koristi niti objavljuje, osim uz saglasnost onoga ko je snimljen.
Međutim, ako je reč o tuđem prostoru naravno da je snimanje zabranjeno jer se narušava integritet prostora i ugrožava privatnost.
Audio-vizuelno snimanje fizička lica koriste relativno retko, za razliku od pravnih lica koja na taj način dolaze do pouzdanih informacija o konkurenciji. U te svrhe se koriste i „poklonjeni” mobilni telefoni s programom koji omogućuje da svi SMS-ovi i svi razgovori budu dostupni i nekome ko je udaljen desetinama kilometara.
Sad se još više zloupotrebljava kompjuterska oprema. Koriste se takozvani hardverski kilogeri, mali uređaji koji se stavljaju između tastature i kućišta kompjutera. Uređaj će biti ,,prikačen” ako neko ko to namerava samo na trenutak bude sam u prostoriji i hardverski kiloger koji će snimati sve što je uneseno preko tastature kompjutera. Zatim će onaj ko je taj kiloger ,,prikačio” za dve-tri nedelje doći da ga ,,otkači”. Ali sad je ta spravica prepuna snimljenog materijala. Do hardverskog kilogera je i kod nas moguće doći pomoću Interneta. Opravdanje za legalnu prodaju ovih mini uređaja može biti zaštita dokumenata u kompjuteru u slučaju da ceo sistem potpuno ,,otkaže”.
Postoje i hardverski kilogeri koji koriste bežičnu internet-mrežu. Cpravica može da bude tako podešena da svaka 24 sata šalje na unapred unesenu internet adresu sve snimljene podatke.
Teško je govoriti o tome koliko su hardverski kilogeri kod nas u upotrebi i koliko se uopšte zloupotrebljavaju razni uređaji za audio-video prisluškivanje. Kod hardverskih kilogera poseban problem je i u tome što ga zaštitni programi ne registruju, jer ne koristi resurse kompjutera, osim napajanja.
Kad je reč o prisluškivanju kojim se bave državne službe, pretpostavlja se da one to uvek rade legalnim putem, na osnovu odgovarajuće dozvole. Snimljeni razgovori političara sa prostora bivše Jugoslavije, koje smo proteklih godina slušali u medijima, takođe se podrazumevaju. Logično je bilo da su se razgovori tada snimali po njihovim nalozima, nezavisno od toga da li je mikrofon bio ispred njih ili nije. Drugo je pitanje ko i u kom kontekstu te snimke kasnije koristi.
Naivno je, međutim, verovati u to da kod nas ,,neke službe” prisluškuju veliki broj građana. Takav postupak je protivzakonit a za to nema nikakvih ni objektivnih, ni subjektivnih razloga. Pored toga reč je o složenom „poslu” koji bi zahtevao relativno velike i ljudske i materijalne resurse i bio bi izuzetno rizičan po legitimitet i ugled službi.
Ipak, predostrožnosti radi, zbog mogućeg prisluškivanja, poklone poslovnih partnera, u koje je moguće ugraditi elektronska sredstva za prisluškivanje, ne treba koristiti. Takođe, ne treba nekome omogućiti da sam bude u vašem poslovnom prostoru. I treba sprovoditi proaktivne mere zaštite koje umanjuju mogućnost ugrožavanja privatnosti. One su rezultat politike bezbednosti koja postoji na nivou preduzeća (ustanove), ali i deo su ponašanja svakog zaposlenog. To je složen mehanizam koji omogućava preduzeću da zaštiti informacije od značaja za poslovanje. Kod nas se o tome, po pravilu, slabo vodi računa pa se dešavalo da su oni koji su kupovali preduzeća znali mnogo više o njima nego oni koji su ih prodavali.
*Fakultet bezbednosti BU
Goran J. Mandić
objavljeno: 12.03.2011
