Izvor: Politika, 13.Sep.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova procedura za doktorate
Drugi korak morao bi da bude podizanje Komisije za akreditaciju na najviši nivo autonomije i rigoroznosti
Kada razgovarate sa kolegama, univerzitetskim nastavnicima iz državnog i privatnog sektora, možete da čujete reči žestoke kritike na račun visokog obrazovanja. Ono se nalazi u procesu degradacije. Ne mogu da se setim pozitivnog mišljenja o stvari o kojoj je reč. Međutim, u javnosti se ta reč ne čuje. Nema javnih kritičkih diskusija, nema mislećeg univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o sebi samom i društvu u kome postoji. Briga se, izgleda, preselila u blagajne fakulteta, i potisnula jednu od suštinskih uloga visokog obrazovanja – obrazovanje nacionalne elite koja kao mitski Atlas na svojim leđima nosi ukupni razvoj društva.
Druge države i nacije vode veliku brigu o svom sistemu visokog obrazovanja. Gde su srpski državni i privatni univerziteti u 2010. godini, kada se uporede sa svetskim? Na šangajskoj i španskoj listi indikatora na nizbrdici ugleda i kvaliteta.
I sada dolazimo do zagonetnog pitanja. Kako objasniti činjenicu pada kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji uprkos dubokim reformama koje su započele pre desetak godina. U obimnoj knjizi reforme ,,Kvalitetno obrazovanje za sve – put ka razvijenom društvu” (2002) iza koje je stalo Ministarstvo prosvete i sporta, reforma visokog obrazovanja se konceptualizuje u skladu sa bolonjskim procesom. Reforma će, uveravali su njeni kreatori, doprineti demokratiji, tranziciji, ekonomskom oporavku i promociji vrednosti evropske integracije. A ciljevi su ovako određeni: 1) povećanje efikasnosti sistema u smislu smanjivanja broja studenta koji odustaju, 2) uvođenje mehanizama kontrole kvaliteta nastavnog procesa, 3) nastavne programe uskladiti sa zahtevima tržišta, 4) uključivanje studenata kao partnera u obrazovnom procesu.
U toj reformskoj zamisli, uzgred da primetim, odnosu državnih i privatnih fakulteta ne poklanja se veća pažnja.
Šta se dogodilo sa tom reformom? Izvršene su promene u sistemu koje su odgovarale zahtevima bolonjske deklaracije a niz drugih, takođe značajnih njegovih elementa ostao je zapostavljen. Reč je o pitanjima: finansiranja, upravljanja po osnovu prava i vlasništva, kvaliteta nastavnika, odnos naučnih instituta i univerziteta, odnos između državnih i privatnih visokoškolskih ustanova, način osnivanja i gašenja visokoškolskih ustanova, udžbenička i druga literatura, moralno ponašanje univerzitetskih nastavnika, inspekcijska služba, mreža univerziteta i fakulteta itd. Jednom rečju, izostala je promišljena i utemeljena obrazovna politika u oblasti visokog obrazovanja.
Kvalitet visokog obrazovanja je pao. Posledice su lako predvidive. Diplomirani studenti neće kvalitetno obavljati društvene i privredne uloge, a oni koji ostaju u sistemu obrazovanju neće ,,proizvoditi” uspešne prenosioce znanja..
Šta može da se učini za oporavak i uspostavljanje zdravog i perspektivnog sistema visokog obrazovanja u Srbiji? Za početak, potrebna je visokokompetentna i hrabra državna uprava koja bi krenula u taj posao sa svešću da je odgovorna za razvoj društva. A jedan od prvih koraka bio bi redefinisanje procedure sticanja doktorata i uslova za obavljanje nastavničkog poziva. Tu je ključ kvaliteta nastave i uspešnog sistema visokog obrazovanja. Kao što u nauci kandidat prilikom izbora u zvanje prolazi dve komisije da bi ga na trećoj, državnoj, i stekao, tako i u oblasti visokog obrazovanja treba uvesti državne doktorate koje bi potvrđivale komisije sastavljene od profesora i naučnika, nevažno sa kog univerziteta, ali sa najvišim zvanjima i bogatim referencama.
Drugi korak morao bi da bude podizanje Komisije za akreditaciju na najviši nivo autonomije i rigoroznosti. Pojačati njen sastav sa naučnim istraživačima, učiniti vidljivim njen rad kao i probleme sa kojima se suočava. Tek sa takvim proceduralnim i kadrovskim sitom u rukama države, njena prosvetna vlast ne mora da brine o svojinskom statusu univerziteta. Konkurencija u oblasti visokog obrazovanja ne može da bude valjana ukoliko se ne uspostave a zatim dosledno sprovode zakonske norme jednake za sve.
*Naučni savetnik i redovni profesor
Zoran Avramović
objavljeno: 13/09/2010
