Izvor: Vostok.rs, 23.Jul.2011, 18:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Norveška nikada više neće moći da bude kao pre

23.07.2011. - Lase Kristiansen, član rukovodstva sindikata Fagforbundeta Oslo - eksluzivno za "Glas Rusije".

Njegova ćerka, Helen Kristianse, 21 godina, aktivno se bavi politikom i nalazi se u rukovodstvu organizacije AUF (omladinska organizacija Norveške rade stranke) u Oslu.

Žena i ja smo bili kod kuće, mlađa ćerka takođe. Starija ćerka Helen i naša uvojena ćerka Nina bili su na Utejau, naša srednja je bila na snimanjima, uveče se takođe spremala na ostrvo. I >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tu saznajemo da se u centru grada nešto desilo, a zatim Helen zove sa ostrva i pita šta se desilo, ja joj šaljem poruku da je u vladinom kvartalu bila eksplozija. I tu počinje nešto čudno, ćerka šalje poruku sestri: Ne treba da dolaziš a sestra treba da ide na ostrvo uveče. Zatim ona piše: Telefonirajte policiji. Mi ništa ne shvatamo, ali telefoniramo u policiju, a tamo nam saopštavaju da se na ostrvu čuju pucnjevi.

To što se dešavalo dalje, vrlo je teško opisati. Ja se verovatno ni ne sećam svega. Pokušavamo sa njima da se povežemo, ali veze nema, zatim smo saznali da je to zato što su se krili, morali su da se ponašaju tiho da ih on ne pronađe. Ali konačno je veza obnovljena, saznajemo da su se izvukli sa ostrva, da su morali da plivaju, a su ih pokupili čamcem i da su u hotelu nedaleko od ostrva. I ja sam krenuo za njima. Stigao sam sa velikim teškoćama, zato što su svi putevi bili zatvoreni. Konačno sam stigao do bolnice, ćerku su do tada već pregledali lekari, rekli da nije ništa ozbiljno, samo nekoliko ogrebotina, još je uganula članak, ali ništa što bi zahtevalo ozbiljnu medicinsku intervenciju. Krenuli smo u hotel gde su se sakupili svi kojima je pošlo za rukom da pobegnu sa ostrva. Tamo sam sreo našu usvojenu ćerku Ninu. Tamo smo bili izvesno vreme, starija ćerka se sastala sa svojim drugovima za čiju sudbinu je bila vrlo zabrinuta. Zatim smo došli kući, kod kuće smo bili negde do pola pet ujutru. Helen i Nina su ispričale šta su videle i preživele. To je bilo užasno. U trenutku kada je počela tragedija, one su bile na različitim mestima na ostrvu. Helen je bila u prostoriji, shvatila je da će on upravo da uđe, oko nje su se čuli pucnjevi, ona je iskočila iz prozora sa prvog sprata, vrlo se jako udarila, ali je mogla da trći. Pošlo joj je za rukom da se sakrije iza velikih kamenova na obali. Trčala je sama, svako se trudio da se spase sam, izgubili su jedni druge iz vida. Najvažnije je bilo pobeći. Ali tu se ponovo pojavio on i počeo da traži ljude. I oni su shvatili da treba da plivaju. Bacili su se u vodu, Helen je bilo jasno da treba da pliva sama, meci su zujali oko nje, on je pucao u prvom redu tamo gde se iznad vode videlo nekoliko glava. Ona je videla da on puca precizno. Na sreću, naša ćerka dobro pliva, brzo, zato joj je pošlo za rukom da brzo otpliva daleko od obale. Ali kada se nekoliko puta okrenula, videla je da on stoji na obali i da nišani u ljude. A Nina, naša druga devojčica, rekla je da je on ulazio u šatore i ubijao tamo ljude. Zato što je to uglavnom kamp sa šatorima.

Bio je obučen u policijsku uniformu, to je bilo specijalno urađeno, zato što kada je prva pucnjava prošla, on je krenuo ka ljudima govoreći: Sve je u redu, možete da izađete. I oni su krenuli ka njemu. A kada su prišli bliže, otvorio je na njih vatru. To je bila prava klanica. Pravo masovno pogubljenje. I njegove žrtve bila su deca. Moja ćerka Helen ima 21 godinu. Ona nije bila prvi put u tom letnjem kampu. I rekla mi je da su uglavnom preživeli stariji, većina ubijenih su sasvim mladi. Uglavnom je to ono što su isprilale Helen i Nina kada su se vratile kući.

Jasno je da su obe devojke preživele užasan šok. Kako se one osećaju sada? One su depresivne, utučene, šta možeš da kažeš o njihovom stanju?

One se čine čak mirnim. Po meni, Helen je mobilisala sve svoje odbrambene mehanizme. Ona se, naravno, užasno uplašila, ali nije histerisala. Mnogi su histerisali, plakali, vikali, ali ona je uspela da se mobilizuje. Rekla je sebi: Moram da se izvučem. Zato što nije bilo vremena za razmišljanje. Trebalo je spasavati se, činiti nešto. Mislim da će ono što se desilo još obavezno da se odrazi, ali reakcija će biti kasnije. Ona je užasno uplašena. Ona već ne živi kod kuće, ali je zamolila da je odvezem kod nas, kod mame i tate. Noćas, kada smo došli kući, odjednom je počela strašna oluja. Grmi, seva. I ona se uplašila, mislila je da su to nove eksplozije. A kada smo išli kući nije htela da se vozimo tamo odakle se vidi ostrvo. Zato što se plašila da će tamo još neko da puca, tek kasnije se ispostavilo da je ubica bio sam. Ona se plašila da to može da se nastavi. Ali mislim da prava reakcija još nije nastupila. Naša druga devojčica Nina, kada smo je dovezli kući bila je vrlo tiha i utučena. Ona nije htela da govori, trebalo je jednostavno da je zagrlimo, da posedimo pored nje. Pa i pored starije takođe. Htele su da porodica bude zajedno. To je ono malo što smo mi mogli da učinimo. One su zaspale negde u 5-6 po norveškom vremenu, do sada spavaju. Ali već su im pružili pomoć i lekari i psihijatri. Morali smo da svratimo u službu krizne pomoći. Tamo smo sa njima porazgovarali da utvrdimo u kakvom su one psihološkom stanju. Inače nas ne bi pustili kući. Tako da će ih kontrolisati. Fizički one nisu postradale, ali psihički... Jasno je da to ne može da ne ostavi svoj trag.

Prvo kada su se desile eksplozije u vladinom kvartalu u centru Osla, govorilo se da iza tih zločina moguće stoje islamisti. Ali kada se desila tragedija na Uteja, ispostavilo se da je zločinac desni ekstremista. Šta si ti mislio?

Kada sam saznao za eksplozije u centru, odmah sam pomislio da je to delo ruku nekakve radikalne islamističke grupacije. Zato što o njima često govore, pa i Norveška uz to učestvuje u vojnim dejstvima u zemljama gde su radikalne grupacije jake. Norveški mediji takođe su govorili o islamističkim korenima Mislili su takođe da će jedna od grupacija preuzeti ogvorornost za teroristički akt, ali to se nije desilo. Ali čim je započela pucnjava na Uteja, meni je odmah bilo jasno da to nije tako, da je to delo ruku ubice individualca. Norvežanina. On je rođen u Norveškoj, ima norveško ime. Sve za sada ukazuje na to da iza toga stoji on sam. To se čini prosto neverovatno zato što su desni ekstremisti ili nacisti u Norveškoj skoro neprimetni, društvo svesno radi na tom problemu već niz godina, i prosto je neverovatno da je nešto tako moglo da se desi. Tačnije sve se okrenulo ne onako kako smo mislili toom nekoliko sati. Pre nego što smo saznali da je on iz sasvim drugih krugova.

I jedan i drugi zločin usmereni su protiv Radne stranke. Šta misliš, da li je on bio njen okoreli protivnik?

Teško mi je da odgovorim. Za sada znam samo ono što saopštavaju mediji. Oni kažu da je on iz desne ekstremističke sredine, da je vatreni protivnik islama. Desni ekstremista sa istoka Norveške, više ništa ne znamo. Ali rođen je i odrastao u zapadnom delu Osla, a ti znaš da je u socijalnom pogledu Oslo vrlo raznolik grad. Na zapadu grada žive predstavnici viših slojeva društva. Tačnije sve se okrenulo ne onako kako smo mislili kada je to tek počelo.

Lase, šta misliš, kakve će biti akcije vlasti? Da li će se primenjivati povećanje mere bezbednosti? Jer obično u Oslu skoro da nema policajaca. Stranci uvek pitaju: Gde im je policija?

Naravno, sada u centru grada ima vrlo mnogo policije u punoj borbenoj gotovosti, sa svom opremom. Mislim da Norveška nikada više neće moći da bude kao pre. Ali ipak, poliičari i premijer između ostalog uzdaju se da će metodi borbe protiv sličnih pojava odgovarati demokratskim normama. Neće im se suprotstavljati vojnim metodama. Ali zločin, naravno, neće ostati nekažnjen. Ovi događaji će imati posledice po norveško društvo u budućnosti. Ali sve to se čini prosto neverovatno. Navikli smo da živimo u tihom i mirnom uglu Evrope. Toga više neće biti.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

Nastavak na Vostok.rs...

TvojPortal.com: Norveškа nikаdа više neće moći dа bude kаo pre