Izvor: Blic, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nomad za klavirom
Nomad za klavirom
Poznati pijanista Aleksandar Madžar, 'jedan od najmaštovitijih izvođača današnjice', održaće večeras u 20 časova solistički koncert u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su Betovenove Dijabeli-Varijacije op. 120, kapitalno delo klavirske literature, a drugi deo koncerta (kompozicije Šenberga i Ravela) zapravo je repertoar koji će Madžar izvoditi ove sezone u Londonu i Parizu. On će nastupiti na 'Kolarcu' i 6. novembra (20) zajedno sa 'Gudačima Svetog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đorđa' i pijanistkinjom Lidijom Stanković. Program je posvećen Mocartu - biće izvedena njegova Simfonija br. 25 u g-molu K 183, Koncertantna simfonija za violinu i violu u S-duru K 364 i Koncert za dva klavira u S-duru K 365.
Trenutno najuspešniji pijanista sa ovih prostora, prema kome je publika u Beogradu uvek gajila posebne simpatije, pored solističkih nastupa sa najznačajnijim svetskim orkestrima, već neko vreme predaje na Konzervatorijumu u Briselu i Visokoj školi za muziku i pozorište u Bernu.
Pred večerašnji nastup Aleksandar Madžar za 'Blic' govori o tome zašto je klavir specifičan instrument, zašto su mašta i nomadski duh značajni za umetnost.
Koja dela najviše volite da svirate i da li se to menja vremenom?
- Malo se i menja, mene sve više zanima nemački repertoar, koji je zapravo glavna okosnica tog našeg klasičnog sveta. Ja sam Betovena uvek obožavao, posebno njegove kvartete koji su verovatno nešto najdragocenije u zapadnoj klasičnoj muzici. Da li imate uzore u muzičkom svetu?
- U smislu uzora iz prošlosti to su one velike svetle figure koje su uvek neka vrsta orijentira. Uzori su i moji profesori, a ima i nekoliko kolega iz muzičkog sveta koji rade neke posebne i neverovatne stvari, kao što je moj dobri prijatelj, poljski pijanista Pjotr Anderševski, koga bi apsolutno trebalo dovesti u Beograd. U čemu je razlika između vrhunskog i odličnog pijaniste?
- Bitna je raznovrsnost, bogatstvo izražajnih sredstava. Pijanista treba da se trudi i da ostane veoma otvoren, da se ne zaustavi na onome na šta su ga uputili kada je imao petnaest godina, između ostalog i zato što time dolazi do širenja izražajnih sredstava. Klavir je kutija puna metala, čekića i strašnih nekih stvari, ne dao vam bog da upadnete u to dok neko svira. A od te 'varvarske' naprave treba dobiti nešto što će slušaoca uvesti u neke više, oplemenjene sfere. Bije vas glas da ste jedan od najmaštovitijih pijanista. Da li svesno radite, ako je to moguće, na svojoj mašti?
- Svi mi možemo biti maštoviti, samo se moramo koristiti svojim iskustvom. Veliki broj muzičara i umetnika se ne koristi u potpunosti svojim fondom, bilo da se radi o nekim situacijama koje smo svesno proživeli ili o nečemu što je isključivo na intuitivnom nivou, ali mislim da, ako želimo vrhunski rezultat, moramo u to uključiti apsolutno sve što nam se dešava, sve što nas u datom trenutku sačinjava. Mislite li da je slovensko poreklo nešto što vas bitno određuje?
- Ako je bitan deo slovenskog duha, ta nomadska komponenta, nešto pomalo divlje, onda su to aspekti koji su mi jako bitni i koje bih kod sebe vrlo rado podsticao. A ako se radi o nekom busanju u grudi i sevdahu, onda to ne vidim kao svoj bitan umetnički deo. Šta je za vas danas najveći izazov?
- Blizak mi je Šopenhauerov princip - da cilj života nije postići sreću, nego izbeći nesreću. Ako to prenesemo na profesionalnu dimenziju, mislim da je najbitnije sprečiti dekadenciju. Svaki dan koji proživimo donosi nam neko novo iskustvo i obogaćuje nas.
Tijana Spasić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
