Izvor: Politika, 24.Nov.2010, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njihov svet u stotinu reči
Klasičnu literaturu smatraju prevaziđenom
Iskustva iz školske prakse i rezultati pojedinih istraživanja pokazuju da su čitalačke navike današnje omladine nerazvijene. Mladi knjizi pridaju mali značaj i posvećuju joj kratko vreme. Govoreći rečnikom mladih, knjige „smaraju”, „naporne su”, „za takve stvari nema se vremena”, „knjige su samo za štrebere”. Bitan uzrok takvog stanja predstavljaju značajne društvene promene koje su se dogodile u protekle dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << decenije. Međutim, u razvijanju čitalačkih navika mladih presudnu ulogu imaju stavovi roditelja. Kao i druge navike, i navika da se čitaju knjige stiče se u porodici. Nažalost, u Srbiji danas ne čitaju ni mladi, ni njihovi roditelji. Činjenica je da roditelji ličnim primerom ne podstiču svoju decu da čitaju, da odlaze u biblioteku, da kupuju knjige. Od malih nogu decu treba zainteresovati za knjigu i navikavati ih da, najpre, slušaju bajke, basne, uspavanke, a zatim i da se sama služe knjigom.
Današnja „instant” kultura usmerava mlade na brzo zadovoljavanje radoznalosti koje je moguće lakše ostvariti uz pomoć Interneta i televizije. Sredstva masovnog komuniciranja imaju mnoga pozitivna dejstva, ali nude odabrane informacije i doprinose intelektualnoj lenjosti, dok književno delo predstavlja odraz života i proširuje naše iskustvo i naše doživljaje o svetu i ljudima u meri u kojoj to Internet može samo delimično.
Na pitanja kako bi se srednjoškolci mogli najuspešnije motivisati da čitaju lektiru i koje knjige najradije čitaju, srednjoškolci iz Beograda i iz pojedinih gradova severne, centralne i južne Srbije odgovarali su na sličan način. Kao najčešće prepreke motivaciji ističu način na koji se književna dela interpretiraju u školi i korpus književno-umetničkih dela koji čini školsku lektiru, a kao ključni podsticaj čitanju vide dobijanje zadovoljavajuće ocene. Srednjoškolci su naveli da nemaju dovoljno vremena da čitaju, da ih klasična literatura ne interesuje previše jer je smatraju prevaziđenom, da bi školska lektira trebalo da sadrži mnogo više dela savremenih pisaca, da najradije čitaju kriminalističke, naučnofantastične i ljubavne romane, ali i da bi, prema rečima srpskih srednjoškolaca završnih razreda gimnazija i srednjih stručnih škola, u medijima trebalo više pažnje posvetiti književnosti i „vredne knjige” učiniti dostupnijim. Slažem se da bi tradicionalni način interpretiranja književnih dela trebalo zameniti zanimljivijim pristupom koji bi učenike u većoj meri zainteresovao, da bi nastavni plan i program trebalo prilagoditi današnjim generacijama i razmotriti obim građe, ali ne mogu biti pobornik ideje da školska lektira ne treba da sadrži dela klasične književnosti, jer bez takvih dela proučavati književnost u školi ne bi imalo mnogo smisla.
Istraživanje koje je sproveo Institut za pedagoška istraživanja pokazuje da mladi u međusobnoj komunikaciji dnevno, u proseku, koriste oko 100 reči (premda standardi predviđaju da rečnik deteta predškolskog uzrasta treba da sadrži oko 2.000 reči), što je direktno u vezi sa nedovoljnim čitanjem knjiga. Kao posledicu dobijamo generacije čija je jezička kultura na izrazito niskom nivou i čiji jezički izraz karakteriše jezička nekompetencija pri bilo kakvoj neformalnoj ili službenoj komunikaciji, pa se mladi često na isti način obraćaju i nastavnicima i svojim drugovima. Kroz svet književnih dela izgrađuje se stav o kulturi jezika koji je sa jedne strane konzervativan i čuva same temelje jezika, a sa druge strane je slobodan i otvoren da primi nove jezičke sadržaje u skladu sa savremenim društvenim i kulturnim potrebama.
Značaj knjige za podizanje nivoa jezičke kulture i kulture uopšte, ne samo pojedinca već cele zajednice je ogroman, jer književno-umetnička dela pružaju mogućnost da spoznamo drugačije pristupe životu, svetu i ljudima i da ne budemo isključivo usmereni na današnji hedonistički orijentisan život prožet problematičnim vrednostima koje dolaze iz užeg i šireg okruženja.
*Institut za pedagoška istraživanja
Jelena Stevanović
objavljeno: 24.11.2010.
