Izvor: Politika, 12.Nov.2013, 11:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njegoševa sabrana dela u Ruskom domu

Sa­bra­na Nje­go­še­va de­la u se­dam to­mo­va pred­sta­vlje­na su si­noć u Sve­ča­noj sa­li Ru­skog do­ma. Iz­da­vač „Štam­par Ma­ka­ri­je” je ovim iz­da­njem obe­le­žio dva ve­ka od ro­đe­nja slav­nog pe­sni­ka i vla­di­ke. U ovom, do sa­da, naj­pot­pu­ni­jem iz­da­nju Nje­go­še­vih de­la ob­ja­vlje­na su, osim „Gor­skog vi­jen­ca”, „Lu­če mi­kro­ko­zma”, „La­žnog ca­ra Šće­pa­na Ma­log”, „Svo­bo­di­ja­de”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Gla­sa ka­men­šta­ka” i „Ogle­da­la srp­skog”, pi­sma i du­hov­ni deo pi­šče­vog te­sta­men­ta, nje­go­va be­le­žni­ca i dve pri­če u po­seb­noj knji­zi. Pri­re­đi­va­či ovog iz­da­nja su ulo­ži­li mno­go tru­da da re­kon­stru­i­šu iz­vor­ni tekst „Gor­skog vi­jen­ca” i da uklo­ne  sve gre­ške i raz­re­še ne­do­u­mi­ce iz pret­hod­nih iz­da­nja.

Nje­go­še­vo de­lo je da­nas, re­kao je Ra­do­mir Ulja­re­vić, pe­snik i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „Štam­pa­ra Ma­ka­ri­ja”, po­sta­lo slo­bod­na i la­ka me­ta za kri­ti­ze­re.

– Nje­gov de­se­te­rac i pi­sa­nje u du­hu na­rod­ne po­e­zi­je mno­gi­ma su da­nas do­sad­ni i ana­hro­ni. Za­me­ra­ju mu ro­do­lju­blje, vred­nost pro­ka­za­nu u ovom du­hu vre­me­na. Nje­goš je uki­nuo raz­li­ku iz­me­đu smi­sla po­sto­ja­nja po­je­din­ca i na­ro­da. On je bio tra­gič­ni ju­nak ko­sov­ske mi­sli i nje­go­va tra­ge­di­ja ne bi bi­la pot­pu­no za­o­kru­že­na da na dva ve­ka od ro­đe­nja ne da­je­mo Ko­so­vo – ka­zao je Ulja­re­vić.

Ovo sed­mo­tom­no iz­da­nje naj­i­zra­zi­ti­ji je pri­mer obe­le­ža­va­nja Nje­go­še­ve go­di­šnji­ce u Sr­bi­ji, re­kao je Goj­ko Bo­žo­vić, pe­snik, pri­re­đi­vač ovih sa­bra­nih de­la i ured­nik iz­da­vač­ke ku­će „Ar­hi­pe­lag”. On je oce­nio i da kon­ku­ren­ci­ja u obe­le­ža­va­nju tog ju­bi­le­ja, isti­na, ni­je bi­la ve­li­ka, ali, i da je bi­la ja­ča, ovo iz­da­nje bi se is­ta­klo.

– Ka­ko god mi pro­sla­vi­li nje­go­vu go­di­šnji­cu, Nje­go­še­vom de­lu to ne mo­že ni po­mo­ći ni od­mo­ći. On je je­dan od ve­li­kih pe­sni­ka ro­man­ti­zma, ne sa­mo na­ših ne­go i evrop­skih, i nje­mu ni­su ni po­treb­ne go­di­šnji­ce da bi bi­lo raz­lo­ga da ga po­no­vo ob­ja­ve. Nje­goš je, kao i osta­li ve­li­ki ro­man­ti­čar­ski pe­sni­ci, u te­melj svog ra­da po­sta­vio pa­tos slo­bo­de i dra­mu iden­ti­te­ta. Ote­lo­tvo­rio je sve mi­to­ve de­vet­na­e­stog ve­ka – uka­zao je Bo­žo­vić.

Na pro­mo­ci­ji su go­vo­ri­li i fi­lo­zof Ča­slav Ko­pri­vi­ca i knji­žev­ni kri­ti­čar Že­li­drag Nik­če­vić. Nje­go­še­vi sti­ho­vi su pred­sta­vlje­ni i ona­ko ka­ko im i pri­li­či – ot­pe­va­ni su uz gu­sle a iz­vo­đač je bio Želj­ko Ču­ro­vić.

Na­ja­vlje­ni na­stup aka­de­mi­ka Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća i film­skog re­ži­se­ra Emi­ra Ku­stu­ri­ce je iz­o­stao.

V. V.

objavljeno: 12.11.2013.

Nastavak na Politika...

Politika: Bejzos i njegovi roboti

Politika: Velika parada pobednika u Parizu 1919. godine

Politika: Moćni melem Kaliopi Bukle

Politika: Nušićev roman na sceni Narodnog pozorišta