Izvor: Politika, 14.Nov.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikotinski džihad
Dr Tomica je dr Milosavljeviću odavno dodelio misiju mesijanskog zaštitnika prava nepušača i Atile tvrdoglavim srpskim pušačima. Izgleda da su u sadejstvu pobedili
Nije baš neki osećaj kada shvatim da nisam mnogo odmakao od 12-godišnje šimpanze koja je u zoološkom vrtu Bejruta naučila da puši. Kao što njoj nije pomogla nedavna rehabilitacija u Brazilu na koju su je uputili libanski zaštitnici prava životinja, izgleda da ni meni ne pomaže kampanja srpskih antinikotinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosvetitelja.
Takvima poput mene stigao je Crni četvrtak: Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Odmah da se razumemo. Podržavam sva prava nepušača i solidarišem se s paragrafima koji konačno određuje njihovu zaštitu. Toliko puta sam bio svedok „Marfijevog zakona“ – po kome duvanski dim nepogrešivo ide u lice nepušača – da zaista mislim da ih treba spasti od ničim neizazvane nikotinske agresije.
Sve to me ipak ne sprečava da javno protestujem zbog diskriminacije jednog dela pušačke mase – a ona je u ovoj zemlji unatoč naporima ministra zdravstvenog povelika – kojoj su uskraćena elementarna ljudska prava. Uključujući i pravo da, ne pogađajući druge, sami određuju sudbinu sopstvenih pluća i života šire.
Dr Tomica je dr Milosavljeviću odavno dodelio misiju mesijanskog zaštitnika prava nepušača i Atile tvrdoglavim srpskim pušačima. Izgleda da su u sadejstvu pobedili.
Plašio nas je gostujući profesor na radnom mestu ministra dramatičnim podatkom da gotovo polovina Srba puši, mada je brojka sada neobjašnjivo svedena na trećinu. Nebitno.
Trijumf je označio početak još jedne dramatične podele Srba: na pušače i nepušače. Slažem se da u sorti ovih poslednjih ima sebičnih i bezosećajnih, što znači da je država morala da interveniše.
Ali, u ogromnoj želji da sebi okači lentu Velikog nikotinskog reformatora i tako Srbiji obezbedi brži ulazak u EU, rečeni Dositej srpskog zdravstvenog prostora progurao je svoj sanjani zakon koji bi u nekim delovima mogao da zvuči i kao mobing.
Znate, to je ona moderna engleska reč starosrpskog i keltskog porekla koja označava da vas neko proganja.
Razumem spisak institucija koje su od četvrtka Nicotine free. Ne razumem, nikako, kako su na tu listu dospele medijske kuće. Ako su u pravu moje kolege koje ministra bolje poznaju, onda se radi o osveti higijenskog talibana koji novinare miriše koliko i duvanski dim.
No, profesore, ovo nije tema Vašeg i mog sukoba. Zato, potiskujući lično osećanje frustracije što nemam pravo na izolaciju na radnom mestu, što nemam zabran koji bih delio s grešnicima poput mene, što strahujem da će mi Vaši inspektori stalno lebdeti nad glavom, postavljam neka šira pitanja.
Znam da to nije Vaš resor, ali zar državi i vladi nije veći prioritet da vidi šta će sa armijom od najmanje pola miliona siromašnih? Ili s dve takve armije nezaposlenih? Da ne idem dalje.
Ako je državi zaista namera ozdravljenje nacije, ako upozorenje s paklica cigareta kaže da duvan smanjuje potenciju pa tako dodatno utiče na „belu kugu“ srpskog naroda, zašto onda država jednostavno ne zabrani pušenje?
Neće, jer to znači gubitak nekih 14 odsto prihoda kojima pušači pune državni budžet.
Dragi Tomice, ne biste se Vi tako okomili na ovu zdravstvenu lentu da ste pratili šta kaže NewEnglandJournalofMedicine, pretpostavljam da znate da se radi o vodećem svetskom medicinskom časopisu.
Elem, posle 40 godina poboljšanja zdravstvene dijagnoze zbog sve manjeg broja pušača, u SAD je konstatovano da se broj odraslih ugojenih osoba uvećao za 34 procenta, dok se procenat nikotinskih zavisnika smanjio za 21 odsto.
„Ustanovili smo da je u mrtvoj trci izeđu gojaznosti i pušenja gojaznost pobedila, na loš način“, kažu istraživači Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja iz Kembridža, u Masačusetsu.
Zamišljam lift „Politike“ koji će za koju godinu imati kapacitet da prevozi dva-tri novostvorena nepušača koji su kompenzaciju za duvan našli u jednačini: paklo cigareta = kilo baklava.
Koliko će državu koštati bolovanja zaposlenih koji će u zimsko vreme istrčati napolje da povuku dva dima? Kakva je tu costbenefit analiza?
Imate li Vi, g. Tomice, slična istraživanja? Možete li da nam izračunate koliko će biti težak finansijski pritisak naglo odebljalih na zdravstvene fondove? Ili će ovoj vladi prekosutra i dalje biti čist futurizam.
Rekao bih da Vas to ne interesuje. A i što bi, kada kao razuman čovek ipak shvatate da nećete biti ministar i čitave naredne decenije? Vama je najvažnije da ostvarite lični amanet: da se ukinu nikotinske slobode i zavede nepušačka demokratija.
Država i njen nadležni ministar imaju svoju računicu. Poznato im je da će onaj najgori srpski soj, pušački, gledati da na sve načine umakne kandžama novog zakona. Što ih čini savršenom metom lovačke sezone bez lovostaja.
Država koja nema para da plaća račune kreće u naplatu duvanskog harača ne bi li se dodatno dopunio budžet. Možda su ti prihodi već ukalkulisana stavka na strani aktive, o čemu je obavešten MMF.
Pripadnici tri vida inspekcija spremaju džihad na institucije koje bi mogle da skrivaju nikotinske teroriste. Sofisticiranim instrumentima detektovaće se dim, organoleptički će se pregledati pronađene pepeljare i pikavci.
Tomice, Tomice, isteraćete na ulicu kolege koji bi, po sopstvenoj želji, želeli da se posle operacije smire jednom cigaretom. Primoraćete nastavnika u školi, koji zdušno učenicima ponavlja da je pušenje štetno, da izađe na čistac dvorišta.
Kakva Vas je to ekspertska analiza nagnala da zaključite da je bolje da neki profesori univerziteta – ti slabašni nikotinski zavisnici – izađu na trotoare, pred pučanstvo, umesto da dobiju neku akademsku sobicu u kojoj bi izduvavali dimove sopstvenog nesavršenstva?
Pošto sam se deklarisao kao zavisnik, jedino se nadam da neću morati da agitujem za Paradu pušača koja bi ukazala na naša ugrožena prava.
Šta ćemo tek s cinkarošima. Nema Vermahta da Srbe upozori da je pretrpan prijavama potkazivača, pa će se zlobnici razmahati.
Zamislite samo one koji kod kuće natrpaju džepove pikavcima pa počnu da ih razbacuju po radnom mestu, bilo gde. Šta da radite? Tražite DNK analizu? Nema šanse.
Tomica je inspektore obučio kao pitbul terijere dajući im sva ovlašćenja. Odmah kazna. A ti se žali Svevišnjem. Nekako verujem da su i na onom svetu stvari pravičnije rešene. Ne idu valjda svi pušači u Had. Neki dospe i do raja, a kakav je to raj ako mu nisu obezbedili prostor da ujutru zapali uz kafu.
Imam utisak da se iza svega krije nešto pokvareno, mada ne uspevam da utvrdim o čemu se zapravo radi. Prihvatam rizik da se uvrstim među branioce teorije zavere.
Sumnjivo mi je da se svi oko ovih antinikotinskih Made in USA poteza slažu. Simptomatično za vreme u kome svet ne može da se dogovori o odgovoru na globalne klimatske promene ili o načinima suprotstavljanja globalnoj finansijskoj krizi.
Prepoznajem u svemu ovome i elemente našeg kolonijalnog ponašanja. Da se Amerikancima dodvorimo preko duvana, kada već ne smemo da pričamo o članstvu u NATO. Da razgalimo Evropljane pokazujući da delimo njihov „set vrednosti“, kao da bi nam oni zamerili neki pravedniji pristup rešavanja Majke svih srpskih problema – pušenja.
Jedina uteha koja mi ostaje jeste što ne pušim u Teksasu. Tamo bih, ako se ovako nastavi, za koju godinu mogao da dobijem smrtnu kaznu. Srećan što sam rođen u zemlji Srbiji, koja brine o svim svojim građanima, idem sada napolje da zapalim cigaretu. Samo da ne zaboravim metar kako bih bio na dozvoljenoj udaljenosti i kako ne bih povredio sanitarni kordon pored „Politike“.
Boško Jakšić
objavljeno: 14/11/2010
