Izvor: Politika, 03.Jan.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikome nije u interesu da dođe do sukoba
Ekonomski razvoj Srbije kao da se završava do Vranja, a Bujanovac i Preševo ostaju na margini
Tenzije koje su se podigle oko postavljanja, sada i najave rušenja spomenika u Preševu, pod hitno treba da se spuste. Nikome nije u interesu da dođe do sukoba sa nesagledivim posledicama. Treba raditi na vraćanju i jačanju međusobnog poverenja, ne na ponovnim podvajanjima. Dogovorom se može i mora prevazići nastali problem, uz poštovanje zakona. Svi treba da shvate da je vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oružanih sukoba daleko iza nas, kazao je za „Politiku” Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.
Bećiri kaže da je potrebno strpljenje i razumevanje za objektivne teškoće, ali i mnogo veća zainteresovanost države da ekonomski ojača ovo područje, privuče investitore, otvori nova radna mesta. Nezaposlenima je lako manipulisati, tu je po meni ključ problema. Ekonomski razvoj Srbije, nekako mi se čini, završava se do Vranja. Bujanovac i Preševo ostaju na margini. I zato je sve više onih koji odlaze sa ovog područja u potrazi za boljim životom.
Kako da bude više investicija kada ovo područje važi za nestabilno?
To je dobar izgovor za političare da pobegnu od rešavanja životnih problema. Neka krenu investicije, neka se otvore novi pogoni, nova radna mesta, neka se promeni privredni ambijent, videće se koliko toga će se promeniti nabolje. Ne može se stalno vraćati u prošlost i pričati o ružnim dešavanjima. Treba se okrenuti budućnosti i vraćanju poverenja.
Da li je Nacionalni savet na čijem ste čelu opravdao očekivanja Albanaca?
Nisam pristrasan ako kažem da jeste. Mi smo pre dve i po godine formirani da bismo se borili za ravnopravnost i dobrobit Albanaca, ma gde oni živeli u Srbiji. Pri tom održavajući prirodne veze sa Kosovom i Albanijom. Mogu da kažem da smo posle početnog lutanja na dobrom putu da se izborimo za prava koja nam po zakonu o nacionalnim manjinama pripadaju. Tu pre svega mislim na rešavanje problema u obrazovanju, kulturi, informisanju, upotrebi jezika i simbola, koji su najaktuelniji.
Gde je najviše postignuto?
U oblasti obrazovanja, problem udžbenika za osnovce, koji su pre dve godine učili iz beležaka, zbog zabrane uvoza knjiga sa Kosova, postepeno smo rešavali u saradnji i uz odobrenje resornog ministarstva sa kojim imamo odličnu saradnju.
Počelo je sa bukvarom, danas imamo 55 knjiga na albanskom, od ukupno 90, što je izvanredan napredak. Uskoro će se, nadam se, rešiti i problem udžbenika za srednjoškolce, prevođenjem knjiga srpskih autora, autora Albanaca sa ovog područja, i uvozom iz Albanije. Veliki uspeh je otvaranje odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, izlaženje lista „Nacional” na albanskom jeziku, koji mi finansiramo, kao i gostovanje državnog ansambla iz Albanije. To je ono što je dobro. Problema ima u upotrebi jezika i pisma, u sudstvu, policiji, manjka broj prevodilaca i konačno izdavanje isprava na albanskom jeziku, što je regulisano zakonom.
Ipak, čini se, najviše problema stvara upotreba zastave?
Baš tako. Tražili smo da legalno koristimo zastavu Albanije, smatrajući da ne povređujemo ničija osećanja. Država Srbija nam to ne dozvoljava, jer je protivno Ustavu. Uputili su nas na izradu zastave koja će biti drugačija od ove koju koristimo, a koja je nacionalna zastava Albanaca i postoji i pre državnosti Albanije. Videćemo, dogovorom svih relevantnih činilaca u albanskom narodu, nadam se, rešićemo i to pitanje. Ali, moram da kažem i ovo – godinama na Dan zastave kačimo tu zastavu na zgradu SO, tu stoji nekoliko sati, zatim je skinemo. U početku je bilo različitih komentara, sada ih nema. Nikome ne smeta. Kao što ne smeta ni ova koja je na ulazu u zgradu Nacionalnog saveta. Iskreno rečeno, niko nam nije dozvolio njeno kačenje, ali koliko vidim ne smeta nikome.
Govorite kako ekonomija treba da bude preča od politike, ali savet su formirali predstavnici političkih stranaka?
Činjenica je da Nacionalni savet čine predstavnici dve političke partije Albanaca sa ovih prostora – Partije za demokratsko delovanje i Demokratske unije Albanaca, koje su, kada je formiran, bile na vlasti. Sada više nisu, ali to ne znači da smo mi u opoziciji. Nacionalni savet Albanaca je priznati reprezentativni organ svih Albanaca.
Savet, ipak, nema baš dobre odnose sa albanskim partijama na vlasti u Bujanovcu i Preševu?
Nije da baš nemamo, ali ta saradnja ipak, iskreno rečeno, nije onakva kakva bi trebalo da bude. U oblasti informisanja gotovo da i ne postoji. Ima problema i oko finansiranja. Dok lokalna samouprava u Bujanovcu izdvaja 400.000 dinara za rad Nacionalnog saveta u Preševu nema takve stavke u njihovom budžetu. U pitanju je, iako se radi o našim sunarodnicima na vodećim funkcijama, inat ili lični interes. Nipodaštavaju nas, kao da se ne radi o zajedničkom interesu. Kontaktiraju sa nama samo kada smo im potrebni. Kao da ne zastupamo interese svih Albanaca.
Tražili ste da i predstavnici Albanaca sa ovog područja učestvuju u razgovorima Beograda i Prištine?
Jesmo, ali kada je bilo aktuelno da će u razgovore biti uključeni i srpski predstavnici sa Kosova. Kako oni nisu direktno uključeni, nema potrebe da mi to više tražimo. Naš stav je poznat – zalažemo se za princip reciprociteta na relaciji Srbi na Kosovu – Albanci u preševskoj dolini, što njima tamo, to nama ovde.
Života Matić
objavljeno: 03.01.2013.
