Izvor: Blic, 26.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko se od knjiga nije obogatio
Niko se od knjiga nije obogatio Ivan Ivačković je radeći punih dvadeset godina kao novinar objavio oko hiljadu tekstova u svim važnim listovima bivše i sadašnje Jugoslavije. Odavno je postao jedan od najboljih i najpoznatijih jugoslovenskih rok kritičara, ali mu to nije bilo dovoljno, pa je radio kao PR menadžer i direktor produkcije u marketinškim agencijama, bavio se dizajnom, na rok koncertima je svirao bubnjeve... Objavio je i četiri knjige, od kojih će najpopularnija, ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o 'Rolingstonsima', nazvana 'Umetnost pobune', 1. jula doživeti novo izdanje. - To je nastavak moje knjige o 'Rolingstonsima' od pre pet godina. Knjiga se dosta ugojila za to vreme, pošto su 'Stonsi' bili veoma aktivni, a ja sam, razumljivo, sve to pratio, tako da su sada, na primer, tu i tekstovi o albumima 'Bridges To Babylon' i 'No Security' ili o koncertu u Atini iz 1998, koncertu za koji su, pretpostavljam, još emotivno vezani svi oni ljudi iz Jugoslavije koji su išli da ga vide. Dopisao sam i neke opširne tekstove o važnim tačkama iz starijeg dela karijere 'Stonsa', recimo o filmovima 'Gimme Shelter' i 'Performance', ubacio sam tekst o jednom od mojih omiljenih albuma 'Black And Blue', i tako dalje. Osim svega toga, knjiga ima dosta novih, mahom ekskluzivnih fotografija koje sam dobio od mog prijatelja Branislava Rašića, jednog od, slobodan sam da kažem, najboljih evropskih rok fotografa, koji je, za više od dve decenije, koliko živi u Londonu, nekoliko puta slikao 'Stonse', ne samo na bini, nego i van nje. Bio sam nedavno kod njega i video poruku koju mu je ispisao Džeger svojeručno: ‘Nastavi da škljocaš! S poštovanjem, Mik.’ Šta, u stvari, želite da postignete ovom knjigom? Da se obogatite?
- Raduje me što imate smisla za crni humor, to je retka i dragocena osobina koja uvek dokazuje natprosečnu inteligenciju. Znate, autor koji će se u Srbiji obogatiti od knjige još se nije rodio. Ali ja imam drugu ideju. Moja ideja je da se Srbija uz ovu knjigu pridruži - i to među prvima, a ne, kako obično biva, među poslednjima - planetarnoj proslavi četrdesetogodišnjice postojanja 'Rolingstonsa'. To je jubilej koji slavi i sama grupa i ja želim da ova država, kakva god da je, bude deo te priče. Ne vidim nijedan razlog da fanovi 'Stonsa' u Jugoslaviji ne dobiju, da tako kažem, svoje parče kolača. Ako se nove knjige o 'Stonsima', povodom njihove četrdesetogodišnjice, objavljuju u Engleskoj, Americi ili Francuskoj, zašto to ne bi bio slučaj i kod nas? Da ponovim: ne samo da neću da ostanemo po strani, nego hoću da budemo ispred većine drugih.
Da li sve to znači da ste čekali pet godina sa nastavkom knjige da bi se on poklopio sa proslavom 'Stonsa'? Da li je to bio plan?
- I jeste i nije. Kao što se prvo izdanje 'Umetnosti pobune' sporo rađalo, tako je bilo i sa ovim nastavkom. Tome ima više razloga od kojih je, plašim se, najveći nekakav perfekcionizam koji kod mene više liči na bolest nego na vrlinu. Odbijao sam ponude za objavljivanje koje nisam smatrao dovoljno ozbiljnim i čekao sam da naiđem na izdavača koji će, pre svega u tehničkom smislu, poštovati visoke standarde postavljene prvim izdanjem. Znači, kvalitetan papir, dobra štampa i tako dalje. Ispostavilo se da je novosadski 'Prometej' takav izdavač i mi smo dogovorili malo širu, ambiciozniju saradnju koja niti počinje niti se završava ovom knjigom. Najzad, kada je sve to bilo dogovoreno, mislio da ima smisla još malo sačekati i objaviti knjigu u trenutku kada ionako ceo svet okreće pogled ka 'Stonsima'. Osim 'Prometeja', vašu ideju podržale su još neke vrlo ugledne institucije. Kako sve to koordinirate?
- Uključeno je zaista puno ljudi i ponekad se osećam kao šahista koji igra simultanku na mnogo tabli, ali ja to zapravo radim sa zadovoljstvom, a imam, eto, utisak, ako smem da govorim u tuđe ime, da uživaju i svi ostali koji su umešani u celu stvar. Mnogim ljudima dugujem zahvalnost jer, osim izdavača, u izradi same knjige, izradi propratnog materijala, organizovanju promocija i mnogo čemu drugom, učestvuju, na primer, Ambasada Velike Britanije u Beogradu, zatim kancelarije Britanskog saveta u Beogradu i Podgorici, agencije 'Out Press' i 'Pro Line', i tako dalje. Sve je to zamišljeno veoma ambiciozno, jer ja ne želim da držim konferencije za štampu i promocije tek tako, reda radi, nego hoću da one budu sadržajne, da ljudima bude zanimljivo i da se sve odvija u lepoj atmosferi. Govori se da će i neka grupa svirati na promocijama...
- Da, oni se zovu 'Rolingstons tribjut bend' i sviraće na većini promocija knjige. Reč je o profesionalnim muzičarima čija imena garantuju kvalitet. Okupili su se i sastavili repertoar od pesama 'Stonsa'. To odlično zvuči i oni će držati i zasebne koncerte koji neće biti vezani sa promocijama moje knjige.
A koncerti samih 'Stonsa'? Vi ste ih gledali više puta...
- Jesam, i svaki put su to bili koncerti koji su ličili na mešavinu benzina i vatre. Dve činjenice u svemu tome najprijatnije iznenađuju. Prvo, 'Stonsi', koji stadionima vladaju superiorno, shvatili su da se cela stvar pretvara u besmislenu tehnološku trku, u nadmetanje ko će postaviti veći ekran i slično, pa su na turneji 'Bridges To Babylon' nekoliko pesama svirali i na maloj bini kreirajući, usred stadiona, pravu klupsku atmosferu, onda su se, kroz turneju 'No Security' vratili u sale srednjeg kapaciteta i prisnijem kontaktu s publikom, da bi sad odlučili da na turneji koja počinje na jesen u većim gradovima sviraju i po klubovima! Drugo, kod njih je još uvek važna inspiracija. Gledao sam, na primer, dva koncerta na turneji 'Voodoo Lounge', najpre u Londonu, potom u Pešti. I ovaj u Pešti je, valjda zato što su tu svirali prvi put u karijeri, bio bolji. Branislav Bjelica
