Izvor: Blic, 14.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo teško odigrati golju
Nije bilo teško odigrati golju
Prezadovoljna sam reakcijama publike i jako se radujem svaki put kada treba da igram tu predstavu'. Tim rečima je Mina Lazarević izrazila svoje zadovoljstvo koji je postigla predstava 'Golje', Pozorišta na Terazijama, u kojoj ona igra glavnu žensku ulogu. Mina Lazerević je, samo tokom prošle sezone odigrala nekoliko zapaženih uloga u predstavama beogradskih pozorišta, počev of Koljadine 'Kokoške', preko Pinterovog 'Ljubavnika' do predstave >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Seks Bomb' u Dadovu. 'Mislim da smo na pravi način izneverili neka očekivanja u vezi sa 'Goljama', kaže naša sagovornica i dodaje: 'Mnogi su očekivali da će to u muzičkom smislu biti neka etno varijanta. Međutim, tu tipično našu priču, priču o radnicima iz Rakovice, kompozitor je muzički ispričao u skladu sa modernim vremenom. Zbog toga je muzika uglavnom podgrevala situaciju i 'pumpala' svaku scenu.
Kako vi lično stojite sa 'rakovičkom sindromom'?
- Nemam u iskustvu nikakve fabrike, radničke zone i slično, mislim da je slično i sa ostalim članovima ekipe, ali smo se lako snašli u toj situaciji. Ja lično se zhvaljujem profesoru Vladi Jevtoviću koji nam je stalno ponavljao: radnja, cilj, lik. Znači osnovne tačke kojih se treba držati da se ne bi skliznulo. Ipak, čini se da ste imali puno sentimenta za probleme junaka ove priče?
- Ja sam prva, iz radničkog naselja, blok 45. Znači nije da mi nemamo pojma šta je to o čemu se priča u ovoj priči. Međutim, to je tema na koju smo svi mi jako osetljivi. Koliko god bežali od realnosti, koliko god se sklanjali od svakodnevnog života, i koliko god svako od nas pojedinačno živeo neki drugi život, znamo da je to tu. Da je to naša realnost. Mene lično to jako pogađa ali se trudim da ne razmišljam destruktivno, da svet gledam sa veselije strane. Znači, da se distancirate od teme?
- Ne radim nikada analizu lika u teoretskom smislu, ono - sednem pa razmišljam, aha to je taj i taj ugao, žanr, ili ne znam koji pravac. Nikada nisam umela da objasnim kako nešto uradim. Jednostavno uradim, ja sam ta osoba kad sam na sceni, ja sam ona. Znači ne razmišljam šta bi ona uradila, već šta bih ja, pošto sam ona - ja. Gluma je pre svega zanat i ne znam u kojoj meri je talenat presudan, to ne umem da objasnim. U vezi sa ovom ulogom u 'Goljama' ja takođe nisam analizirala šta i kako; prosto: sednem, vozim, dam gas gde treba, kočnica i izađem.
A u Koljadinoj predstavi 'Kokoška'?
- Tu je reč o istom socijalnom okruženju, o istim problemima, o istim ljudima. Međutim, u vezi sa tom predstavom ja 'vučem' dva snažna utiska. Prvi je taj da je prostor za igru prilično sužen, dok je drugi da je Koljadin svet mnogo mračniji iako je reč o istom tipu ljudi kao u 'Goljama', i njihovim problemima. I onda je moj konkretan problem u tome što ja dođem vesela na predstavu, a onda treba da se nekako spustim, da uđem u taj mrak, treba da promenim svoj pozitivan pogled na svet. Za razliku od Dragana Nikolića vi, ako tako može da se kaže, gotovo generacijski dobro pevate?
- Ako je to tačno, onda je to božji dar. Mi smo se nekako slučajno skupili a ispalo je da smo pevački talentovana generacija. Kod nas se pevanje ne uči na Akademiji, postoji samo tehnika glasa, koja je zapravo scenski govor. Dok na primer, u Minhenu postoji smer na Akademiji koji se bavi samo mjuziklom. To znači kada izađeš iz te škole, možeš odmah da nesmetano plivaš u vodama mjuzikla. Znači li to da ste se zbog toga vezali za Pozorište na Terazijama?
- Ja sam odrasla u ovom pozorištu i meni nije trebalo mnogo vremena da se naviknem. Međutim,u jednom trenutku sam mislila da treba otići. Pozorište na Terazijama je stalno bilo na granici da preživi, da opstane ali evo, isplatilo se ostati. Mislite da je pozorište već spaseno?
- Mislim da se polako prebacujemo na pozitivnu stranu. U tom smislu je i obnova naše stare, i nekada dobro posećene predstave 'Briljantin' koja bi trebala premijerno da bude izvedena početkom decembra. Upravnik i reditelj Miša Vukobratović je bio mišljenja da bi trebalo napraviti osveženje u podeli, s obzirom da je veliki broj ljudi koji je igrao u toj predstavi malo zašao u godine. Ne čini li vam se da je ta muzika ipak bila njihova i da je sada moguće samo personalno osveženje?
- Dosta sam pevala po klubovima i ispostavilo se da se te pesme još uvek mnogo slušaju. Da su i dalje hitovi. Naročito dve numere sa početka, 'Summer nights', na primer. To su i dalje aktuelne pesme i kad krenemo sa njima, svi nešto, ruke gore, skaču. Drugo, ponovu su u modi neke cipele i pantalone iz tih godina, pa je verovatno isto i sa muzikom. U Dadovu igrate u predstavi 'Seks bomb'. Da li je reč o replici nekada slavne predstave Pozorišta na Terazijama?
- Ta predstava je nekada igrana sa velikim uspehom u Pozorištu na Terezijama i u njoj su pored ostalih igrale Tanja Bošković i Danica Maksimović. Mi smo taj mjuzikl Majkla Stjuarta 'Volim svoju ženu' sveli na dva para i dobili vrlo gledanu predstavu. Međutim, kod nas se komercijalno, automatski proglašava negativnim zbog toga što su i neke mnogo loše stvari komercijalizovane. Komercijalno je po mom mišljenju ono što može da se proda, a što ne podilazi, ono što privlači publiku ali poseduje i kvalitet, na primer tekst ili dobre glumce. Kako se razvija vaša karijera pevačice?
- Pošto mi pevanje nije pod 'a', a pošto se od mene očekuje da izdam CD, ja skupljam pesmice, onako za svoju dušu. Sve mora biti pažljivo odabrano i kada budem imala dovoljno materijla snimiću ga. Ja sam džezer u duši ali znam da, ako izdam takav materijal, mogu jedino sama da otkupim ceo tiraž. Sigurno je za sada samo to da će muzika biti u pop vodama ali da neću povlađivati narodu. Željko Jovanović
