Izvor: Blic, 15.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bandera što i drvo
Nije bandera što i drvo
Da li je ispravno da obožavate sliku a ne slikara? Umetnik je rođen za obožavanje. Samo kad pomisli u sebi: 'Pa ja sam umetnik' (!) - odmah ga neka jeza obuzme. Jer, on je odabran. Vodite računa da ne postanete umetnik u životu, - tako Mladen Belić Mapati piše u svojoj kratkoj priči, pitajući se da li slika može da bude srećnija od slikara. Mapati svakodnevno beleži svoja zapažanja o životu umetnika, jer, baveći se stripom, deli njihovu sudbinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nije isključeno da ćete ga već sutra sresti u nekoj od beogradskih ulica, kako prodaje svoje stripove, koje sam kreira, crta i umnožava. Pored toga što i druge podučava u svojoj disciplini, već duže vreme zaokupljen je stripovanjem oko stotinak svetski poznatih bajki, na oko hiljadu tabli u jednoj knjizi, a o tome za 'Blic' kaže:
- Odlučio sam se za knjigu a ne album, kao što je to uobičajeno za strip, zato jer će to ljudi, po prirodi stvari, više ceniti. Život nije samo razonoda; strip govori i o moralu, ekonomiji, politici, borbi dobra i zla... Reč je o, pored Biblije, jednoj od najstarijih knjiga na svetu, pod nazivom Panćatantra (u značenju: pet knjiga). Te stare narodne priče, koje niko do sada nije ilustrovao, nastale su, prema legendi, na sledeći način: jedan, inače, veoma sposoban kralj imao je petoricu sinova, koje ništa nije zanimalo, čak ni kraljevstvo. Jedan od mudraca, kojima se zabrinuti otac obratio za pomoć, obećao mu je da će napisati pet knjiga o životu, s tim što će životinje biti glavni junaci priča koje će poučiti sve ljude, pa i njegovu decu. Namera mi je da taj veliki strip prevedem i na druge svetske jezike.
Šta je, po vama, smisao ove umetnosti?
- Strip poučava čoveka da uradi nešto sa sobom, a ne da bude svrha sam sebi. Strip treba da je doprinos društvu i smernica čoveku u praksi, a ne samo da služi za zaradu, reklamu, razonodu. Mada je svetska strip scena evoluirala u poslednje vreme, čitalac nema od toga neke koristi. 'Navike' stripa: tuča radi tuče, lepa slika radi slike_arhiva moraju da se menjaju od mlaćenja prazne slame do smisla, dublje poruke i logike.
Kako naučiti druge da stvaraju strip?
- Potrebno ih je naučiti ne samo da crtaju, već i da imaju moralno uporište. Ima slučajeva da su umetnici bili čak i ubice, ali su se njihove slike_arhiva dopadale ljudima. Međutim, ako je slika emocija čoveka, i ako je ta emocija negativna - kako možeš da je podržiš? Slika je vizuelna emocija čoveka. Ako on negativnu emociju hoće da podeli sa drugima, to je surovo. Ovaj papir je kao banka energije; menja energetsko svojstvo u skladu s umom i osećanjem autora. Posmatrač će to osetiti. Čovek koji crta samo radi para, otiskuje i nešto što će deca, i to kroz hiljade takvih slika, nesvesno registrovati i upiti kao večnu energiju. Nije da svi slikaju iz ljubavi, da je tako - svi bismo bili srećni.
Umetnici su, po svojoj prirodi, sujetni, stalno se osećaju neshvaćenima. Neki zbog toga moraju da budu u centru pažnje, drugi su, navodno, indiferentni. Umetnik je u teskobi, ali ovaj papir je kao sunđer, i zato ima histeričnog uma još kod deteta. A ako nema poruke, agonija je i veća.
Šta će se dogoditi?
- Sve to ne može da traje večno. Strip je forma budućnosti. Ljudi neće imati vremena da čitaju dugačke romane; kada im govorite, već posle petnaest minuta ne mogu više da misle... Sve će biti u stripu: udžbenici, kalendari... Ljudi su vizuelni, više ništa ne osećaju, ne čuju, ne mirišu... Uostalom, i naša podsvest je, zapravo, strip, jer je u slikama. Budućnost je u stripu, ali on mora da se promeni u pozitivnom smislu. Uslov za to je da umetnik, pre svega, ima dobre namere. Poenta života je da podeliš sreću s drugima, a to možeš najpre preko crteža. Kad bi strip uveli u škole - to bi tek bila prava revolucija!
Ko je vas učio?
- Mene je godinama učio gospodin Torsen, u Nemačkoj, gde sam i rođen. Preneo mi je mnoga znanja, čak mi je i preporučio šta da crtam. To je veoma važno, jer danas nema kriterija šta treba plasirati. Mera i smisao su se izgubili zbog zakona tiražnosti, ali treba biti dalekovid i prepoznati šta je budućnost.
U čemu je budućnost?
- U razlikovanju živog drveta od bandere, iako imaju sličnu koru...
Lepota nije samo videti sebe ujutru pred ogledalom i uzdahnuti: 'Savršenstvo prirode!' Velika je umetnost naslikati lepotu životne sile unutar tela. Podučavanm uvek samo po jednu osobu, po principu šegrtovanja, mada je to gruba reč. Poenta je da ona otkrije svoj unutrašnji svet.
Zašto sami štampate, i kako ljudi komentarišu vaše stripove?
- Ne postoje časopisi u kojima bih objavljivao svoje trake, tako da sam, 'pomoću štapa i kanapa', sve radim. Čak i kada ih samo fotokopiram, čitaoci su zainteresovani da ih kupe, jer, verovatno, pronalaze smisao. To crno-belo 'izdanje' im i odmori dušu. Inače, svašta možeš da čuješ u direktnom kontaktu s ljudima. Jedan mi je čak rekao: 'Dobro je da neko nešto radi u ovoj državi!' Ljubica Jelisavac
