Izvor: Politika, 28.Okt.2010, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni izbeglice ne mogu večito
Ima ovde u barakama u Krnjači ljudi sa Kosova, iz Bosne i mi iz Hrvatske
U Srbiju sam došao 1995. Izašli smo na Loznicu, granični prelaz Šepak, bio je 4. ili 5. avgust. Došli smo otac, mali od sestre i ja. Mi smo iz Benkovca. Brat mi je i tada bio bolestan, pa je nekoliko dana ranije došao sa sestrom u bolnicu u Beograd. Već petnaest godina brat ide na dijalizu. Bili smo kratko u Valjevu, a onda u Prištini četiri-pet godina. U Prištini su nas smestili u Medicinsku školu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ,,9. maj”. U jednom delu zgrade su bili đaci, u drugom mi. Bolnica je bila udaljena od škole dvesta-trista metara. Nije bio loš smeštaj tamo, a i moglo se naći posla. Iz Prištine smo izašli pred kraj bombardovanja 1999. godine. Jedan čovek je video oca koji je već tada bio star i bolestan, dovezao nas je do autobuske, onda je naišao neki autobus i stigli smo u Beograd. U Beogradu se nismo mogli odmah snaći pa nas je na mesec dana primio neki čovek, u njegovu kuću na Zvezdari. Ne znam mu sad ni prezime. Išli smo ulicom tražeći da se negde sklonimo. I on nas je pozvao. Uvek ima dobrih ljudi. Na Belim vodama ,,Graditelj” Ivanjica je imao isto ovako barake, tamo smo bili tri godine. Bilo nas je jedno stotinak. Taj smeštaj je ukinut i onda smo došli ovde u Krnjaču gde smo već šest godina. Ovde smo došli otac, brat i ja, a sestra i mali su već bili u Australiji. Tamo su osam godina. Vizu su teško dobili.
Sestrić je u Prištini imao dobre profesore, završio je za geodetu. Sad već ima 30 godina. Pametan je, tamo je još malo napredovao i vrlo dobro se snašao. On i majka žive u Adelaidi, ali on je na terenu kod Perta. Oni nam dosta pomažu. Ja često kažem da ne treba, ne možeš ti svoga iskorišćavati puno, jer svugde je kriza.
U Benkovcu smo imali lep trosoban stan, otac je bio priznat čovek, radio je na skladištima, a u ratu je bio politički komesar. Problem sa stanom u Benkovcu se vuče od 1995. U međuvremenu nam je umro otac, u martu će biti dve godine. Sad je u tom stanu neki čovek iz Bosne.
Radio sam u ,,Bagatu” 12 godina, prvo u Zadru, posle u Benkovcu, kad su otvorili pogon. I u Prištini sam četiri godine prao kola u Hitnoj. Ali daleko sam od penzije, sad sam u 51. godini. Ljudi me traže da ponekad nešto radim na građevini. Neko uvek traži, mada i domaći narod teško živi. Nama puno znači što su naši otišli vani, u Australiju. Jer ja pomažem bratu, on je na hemodijalizi.
Ima ovde u barakama u Krnjači ljudi sa Kosova, iz Bosne i mi iz Hrvatske. Nekad smo imali posao, svoje kuće i stanove. Ja sam u ovih petnaest godina bio u Benkovcu nekoliko puta. Jave mi se ljudi kad odem tamo, čak me znaju i počastiti. Što se tiče srpskog naroda, Srbima na Kosovu je najteže. Oni su u enklavama, ako negde idu moraju pod pratnjom Kfora i policije, dok u Hrvatskoj i Bosni ljudska prava idu nabolje. Bilo je ekscesa i tamo posle rata, ali stanje se sad popravlja, mic po mic.
Neće ni ovo u Krnjači dugo, neće država Srbija dozvoliti da budu večito izbeglice. I Srbija je u velikoj krizi. S druge strane, država se nikad nikog nije odrekla. Mada je pre bilo više pomoći izvana, a sad slabo.
Ovde su ljudi složni, mada ima i male netrpeljivosti, na primer, puno njih nisu zdravi kao nekada a mnogi su i izgubili nekoga svoga i nisu zadovoljni. Neko je doživeo i velike tragedije. A i dugo su ovde, možda su nervozni. Neki nemaju nikakvih prihoda, ali dobijamo hranu. Neki kažu nije hrana najbolja, ali kriza je, prošlo je puno godina, ne može nama neko večito pomagati.
Ja nisam ovde tražio stalan posao jer imao sam nemoćnog oca, morao je uvek neko da bude pored njega. Što se brata tiče, on kad nije na dijalizi, drugi dan, bolje se oseća. Tako da sam imao stalne obaveze prema njima.
Otac nije dobijao penziju iz Hrvatske, jer prvo nismo smeli uopšte ići tamo, a kasnije sam išao i video sam u sezoni dosta beogradskih tablica. Što se našeg stana tiče, bio je donet zakon i ako se nisi pojavio tamo gubio si stanarsko pravo. Međutim, preko međunarodne zajednice to pitanje se uvek vuče. I verovatno će se rešiti. Mnogi ljudi su i umrli bez rešenog stambenog pitanja, kao i naš stari.
*Izbeglica iz Benkovca, kolektivni centar Krnjača
(Zabeležio: B. R.)
Nenad Zečević
objavljeno: 29.10.2010.
