Izvor: Politika, 25.Okt.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neznanje prava škodi
Naš pravni sistem zaista vapi za rekonstrukcijom, ali ovaj put isključivo stručnom. Dva primera koja su izazvala veliku pažnju javnosti snažno podržavaju ovaj stav: 1. slučaj Rea (Robert Matijević protiv Nataše Matijević) i 2. slučaj Petković
Rimljani bi za ovaj naslov rekli ignoratio legis nocet, u smislu da nepoznavanje prava podrazumeva negativne posledice po građane na koje se primenjuje. Međutim, ovo pravilo, i danas važeće, ima i drugu stranu: ako državni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organi koji primenjuju pravo to ne čine po pravilima struke ili, još gore, to čine nasuprot normi (contra legem), onda je, po mom mišljenju, jasno da moraju biti razrešeni. Naš pravni sistem zaista vapi za rekonstrukcijom, ali ovaj put ne političkom, već isključivo stručnom.
Dva primera koja su izazvala veliku pažnju javnosti, snažno podržavaju ovaj stav: 1. slučaj Rea (Robert Matijević protiv Nataše Matijević) i 2. slučaj Petković. Napominjem da sam u oba slučaja, blagovremeno, ukazao na odgovarajuće pravne norme, što je, doduše sumarno, objavljeno u medijima.
U prvom slučaju sud je primenio čl. 1 a. (Haške) Konvencije o građanskopravnim posledicama međunarodne otmice dece, koji govori o potrebi da se obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici, s tim da se u tač. b. navodi potreba da obezbedi da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici. U članu 3. definiše se kada postoji nezakonito odvođenje ili zadržavanje: ako predstavlja povredu prava na staranje koje je dobilo lice, institucija ili bilo koje drugo telo, kolektivno ili pojedinačno, po zakonu države u kojoj je dete bilo stalno nastanjeno pre odvođenja ili zadržavanja... U članu 5 Konvencije se navodi:a) „pravo na staranje” uključuje prava koja se odnose na staranje o ličnosti deteta, a posebno pravo na određivanje mesta boravka deteta; b) „pravo na viđenje” uključuje pravo da se dete za određeni period odvede van mesta stalnog boravka.). Prema čl. 7 st. 2 ove Konvencije, organ će, neposredno ili preko posrednika, preduzimati sve potrebne mere:
b) za sprečavanje daljih eventualnih opasnosti po dete ili pristranosti u odnosu na jednu od zainteresovanih strana preduzimanjem ili iniciranjem preduzimanja privremene mere;
c) za obezbeđenje dobrovoljnog povratka deteta ili postizanje sporazumnog rešavanja.
Konačno, i posebno bitno, jer je to konkretizacija najznačajnije norme o pravu deteta iz koje proizlaze sve druge odredbe – „najbolji interes deteta”: Isključenje povratka deteta (čak i ako je nezakonito odvedeno) na osnovu člana 13. Bez obzira na prethodne odredbe – sudski ili upravni organ države kojoj se upućuje zahtev nije dužan da naloži povratak deteta ako lice, institucija ili drugo telo koji se suprotstavljaju njegovom povratku dokažu:
a) da lice, institucija ili drugo telo koje se stara o ličnosti deteta nije stvarno ostvarivalo pravo na staranje u vreme odvođenja ili zadržavanja ili da se bilo saglasilo ili naknadno pristalo na odvođenje ili zadržavanje;
b) da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj.
Podsećamo da je odlukom zagrebačkog suda (privremenom merom) pravo na staranje povereno majci deteta. Podsećamo i da „medijske činjenice” govore o rđavom ponašanju oca prema majci deteta, o boravku majke i deteta u sigurnoj kući.
Tome treba dodatida Konvencija o pravima deteta u čl. 2 uređuje zabranu diskriminacije bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja, a otac je branio majci da peva uspavanke detetu na srpskom jeziku, dakle reč je o diskriminatornom ponašanju oca. Dok se u čl. 8 veli: Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja. U slučajevima kada je dete nelegalno lišeno nekih ili svih elemenata svog identiteta, države članice pružaju odgovarajuću pomoć i zaštitu kako bi mu što brže bio vraćen identitet.
Kada se sve navedeno ima u vidu jasno je šta je„najbolji interes deteta” utvrđen imperativnom odredbom čl. 3 st. 1 Konvencije o pravima deteta: U svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Još je jasnije, sada i laiku, da su sudovi sudili protivno pozitivnom pravu.
U drugom slučaju, Petković protiv države ili pravilnije Pravobranilaštvo protiv prava, načinjena je, takođe katastrofalna greška. Kao što je poznato, policajac Čedomir Petković stradao je u vršenju službene dužnosti 1999. na KiM. Roditeljima je dosuđena i isplaćena određena naknada štete. Republičko javno pravobranilaštvo zatražilo je po vanrednom pravnom leku da se utvrdi zastarelost zahteva za naknadu dosuđene i isplaćene štete!
Student koji ne zna da prigovor zastarelosti onemogućava prinudno ostvarenje obligacionog zahteva, odnosno čak i ako je obligacija ispunjena (isplaćena), pa u zabludi, plaćeno je ono što je dugovano i nema osnova za povraćaj (tzv prirodna obligacija),takav student mora da padne na ispitu na trećoj godini prava.
Naime, pravobranilac uopšte nije trebalo da ulaže vanredni pravni lek, a Vrhovni kasacioni sud je trebalo da odbije uloženu reviziju zbog nedostatka pravnog interesa. Svojim neznanjem prava organi su naterali vladu da donese ispravan zaključak da u konkretnom slučaju nema povraćaja isplaćenog. Sredstva informisanja pišu da je pobedila pravičnost, što nije netačno, ali u suštini je pobedilo pravo, no svakako ostaje gorak ukus da vlada bolje zna pravo od organa koji su neposredno pozvani da ga primenjuju.
Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Oliver Antić
objavljeno: 25.10.2013.
