Izvor: B92, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezadovoljni pišu tužbe
Beograd -- Radio-televizija Srbije najčešće tužena javna ustanova u Srbiji, slede C market, Narodna banka Srbije i Savezna uprava carina.
Najveći broj tužbi protiv pomenutih ustanova podneli su njihovi radnici i to zbog neisplaćenih zarada i uručenih otkaza. Radun Bubanja, predsednik Odeljenja za radne sporove u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kaže da su mnogo tužbi zbog neisplaćenih zarada podneli radnici beogradske Industrije kugličnih ležajeva.
Najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << broj radnika IKL-a tužbenim zahtevima traži isplatu zaostalih minimalnih zarada. Slična je situacija i s Minel kotlogradnjom, protiv koje je tužbe podnelo oko 1.000 radnika. Na optuženičkoj klupi suda često sede i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Republike Srbije, koju, uglavnom, tuže njegovi pripadnici koji su otkaze dobili zbog povrede radnih obaveza.
U Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koji je nadležan za sve sporove u kojima se kao tužena strana pojavljuje Republika Srbija i koji pokriva gotovo sva preduzeća u Beogradu, trenutno se vodi 1.611 postupak. Jedan sudija, prema rečima sagovornika, zadužen je za gotovo 300 predmeta, po kojima, kako Zakon o radu i nalaže, postupa po naročitoj hitnosti. I među tuženima i među podnosiocima tužbi, objašnjava Bubanja, mnogo je nezadovoljnih. Poslodavci se često ljute na sud zbog odluke da se radnici kojima su uručeni otkazi vraćaju na posao.
Još se pamti postupak koji je, po tužbi jednog radnika kom je uručen otkaz, pokrenut postupak protiv Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu. Zbog krađe benzina iz jednog od vozila tog preduzeća, rukovodstvo GSP-a je pomenutom radniku momentalno dalo otkaz. Nezadovoljan drastičnom kaznom, radnik je odlučio da tuži preduzeće. Iako je znao da postoje očevici njegovog postupka, procenio je da su šanse da se izvuče na sudu izuzetno velike. Pred sudijom je izdeklamovao spremljenu odbranu. Sudija je, kako to Zakon nalaže, postupak nastavio saslušanjem svedoka. Posle svedoka, pozive je uputio i rukovodiocima tog javnog preduzeća. Posle njihovog saslušanja bilo je jasno da dokaza protiv sumnjivog radnika nema. Čelnici GSP-a su, naime, pred sudom priznali da to preduzeće nije vodilo evidenciju o količini goriva koje se sipa u vozila. Radnik je, zbog nedostatka dokaza, vraćen na posao. "Radnik GSP-a je možda i ukrao gorivo, ali dokazi da je počinio to delo nisu postojali. Ne smemo i ne želimo da presude donosimo na osnovu utiska koji steknemo tokom suđenja. One moraju da budu bazirane na konkretnim dokazima", objašnjava Bubanja.
Razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenima da uruči otkaz regulisani su Zakonom o radu. Prema njemu, radnik preduzeće može da napusti po sili zakona, odnosno kada se ispune uslovi za penziju, zbog gubitka radne sposobnosti i na ličan zahtev, ali i zbog povrede radne discipline ili u slučaju da bude proglašen tehnološkim viškom.
Zanimljivo je da je Zakon mnogo povoljniji kada su u pitanju pojedine kategorije sindikalnih aktivisti. "U članu 188 pomenutog zakona navodi se da poslodavac ne može otkazati ugovor o radu, niti na drugi način staviti u nepovoljan položaj pojedine sindikalne aktiviste. U njih spadaju predsednik sindikata, član Saveta zaposlenih i predstavnik zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru. To, svakako, ne znači da su predstavnici tih kategorija potpuno zaštićeni. Imali smo slučaj da je predsednik sindikata dobio otkaz zato što je fizički napao koleginicu iz preduzeća. Zbog svog ponašanja dobio je otkaz posle kojeg je podneo tužbu. S obzirom na to da je Zakon u takvim situacijama jasan, njegova tužba je odbijena", rekao je Bubanja.
