Izvor: Blic, 14.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neverstvo u notama
Neverstvo u notama
Jedna od najistaknutijih srpskih kompozitorki i jedna od nekadašnjih '7 veličanstvenih' ovdašnjih mladih muzičkih lavova, Isidora Žebeljan, upravo piše poslednje taktove kamerne opere 'Zora D'. Ovo delo, pisano prema libretu Borislava Čičovačkog, Milice i Isidore Žebeljan, biće premijerno izvedeno 15. juna u Amsterdamu, u okviru promocije njenih kamernih kompozicija, koje će biti izvedene dan ranije, takođe u Amsterdamu. To je prva srpska opera koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je naručila jedna inostrana operska institucija i, ujedno, prva premijera domaće opere van granica, posle Konjovićeve 'Koštane' izvedene u Pragu, ‘35. godine. Beogradska publika imaće priliku da čuje ovo delo na predstojećem BEMUS-u.
Operu će u Amsterdamu, izvesti 'Novi ansambl' jedan od najznačajnijih orkestara za novu muziku u Holandiji sa dirigentom Vinfridom Mačevskim, i izvanredni pevači, među kojima je i Rejčel En Morgan, renomirana engleska pevačica, dok će najveću ulogu tumačiti sjajna estonska umetnica Ajle Asonji.
'U pitanju je bio konkurs za operu fondacije Dženezis iz Londona na koji sam se prijavila zahvaljujući, pre svega, Bojanu Suđiću, koji me je praktično naterao da to uradim. Na konkurs je pristiglo oko 300 projekata iz celog sveta od kojih je žiri sačinjen od renomiranih ljudi iz svetskog pozorišnog i operskog života odabrao devet koji su ušli u polufinale. Dobili smo rok da napišemo deo opere koji je onda u pozorištu u Londonu prezentiran pred producentima iz Evrope i Amerike, da bi najzad bilo odabrano pet radova koji su zatim i naručeni u potpunoj produkciji. Gospodin Dejvid Pauntni, dugogodišnji direktor engleske nacionalne opere, prihvatio je da režira moju operu', kaže za 'Blic' Isidora.
Kako je nastao libreto za vašu prvu operu?
- Pisali smo ga prema motivima priče za jednu od epizoda serije iz pera Dušana Ristića. Priča je komplikovana, a žanrovski bi se mogla podvesti pod melodramu sa elementima trilera. Radnja je smeštena u 30-e godine u Beogradu i u sadašnje vreme. Reč je o savremenoj devojci Mini koja traga - ne zna ni sama za čime, a na kraju, vrlo jasno spoznaje jednu davnašnju priču, čiju okosnicu čini ljubavni trougao.
Slično nekim aktuelnim filmovima...
- Da, ali nije zamišljena poput recimo filma 'Memento', pošto opera nikako ne može da se dovede u ravan sa filmom. Ono što je mene zanimalo u operi jeste da piču ispričam kroz niz zamrznutih stanja, slika, a ne kroz događanja. Na premijeri u Amsterdamu i predstavi koja će biti upriličena u Beču, čitava scenografija biće rešena kroz video projekcije.
Uspevate li da u svojoj zemlji realizujete autorske projekte?
- Poslednih deset godina bavila sam se pretežno pozorišnom muzikom, uradila sam 30 predstava, a utočište mi je bio i rad na filmskoj muzici i saradnja sa Goranom Bregovićem. Delo 'Rukoveti za ženski glas i orkestar' izvođeno je u više navrata u Beogradu pa i u Londonu; moje kompozicije su izvođene i u Rimu i Parizu, tako da ne mogu da se žalim. Mislim da imam veliku podršku izvođača, što smatram i važnim i lepim. U poslednjih deset godina, ovde je izgubljena prava publika i to jeste veliki problem. Ostala je neka profesionalna publika koju sačinjavaju muzikolozi i drugi čudni ljudi za koje ne znam da li uopšte umeju da čuju muziku; čast, naravno, izuzecima.
Šta se dogodilo sa pravom publikom?
- Verujem da je ima, ali je dezorganizovana, dosta ljudi je otišlo, a nije se vodilo računa da se preostali neguju. Tu se negde muzika i sama pogubila, čak i u suštinskom, kompozitorskom, smislu. Međutim, verujem da stasati nova zdrava publika, u šta me uverava žar prisutan kod mojih studenata.
Sarađujete li još sa Bregovićem?
- Više ne. Mnogo sam naučila zahvaljujući toj saradnji i veoma mi je prijala, ali sam ja oduvek želela da pišem svoju muziku.
Kog žanra?
- Veliko je pitanje šta je žanr u muzici. U svakom slučaju, trudim se da budem srećna dok to radim i da se ja ludo zabavljam, pa sad ako mi se sutra i ne dopadne - nije važno. To da mi bude lepo - jedina je odrednica za žanr.
Ljubica Jelisavac
