Izvor: Politika, 11.Jun.2013, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesanica
Savete MMF treba prihvatiti u potpunosti
Odavno je poznato da je Međunarodni monetarni fond glas razuma u zemljama u kojima razum u vođenju ekonomskih politika nije dominanta karakteristika istih. Srbija je školski primer za to. Umesto da sami učinimo našu zemlju mestom u kome se poštuju jednostavna pravila koja razlikuju zemlje kojima nikada nisu potrebnisaveti ili sredstva MMF,a to su principi na kojima počiva svako domaćinstvo – možeš trošiti onoliko koliko zaradiš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na srednji rok i ne postoji perpetuum mobile–u Srbiji se vodi lažna bitka u kome našu zemlju od MMF „brane” političari koji su svojim ekonomskim politikama od nas napravili ekonomskog bolesnika.
Srbija može da ne posluša savete MMF. Srbija može i dalje da se zadužuje i da potom bankrotira i plati samo deo dugova. Srbija može i dalje da sanja perverzni san u kome je jedino dobro zaposlenje u javnom sektoru.Mogu da se ne zamrznu plate i penzije. Može i da se nastavi s deljenjem subvencija na sve strane. Ne mora se reformisati penzioni sistem, zdravstvo i obrazovanje. Javna preduzeća ne moraju da se privatizuju. Sve je to moguće. Samo što će cenu takvih politika platiti isključivo građani Srbije koji će živeti u zemlji koja tapka u mestu ili povremeno ide unazad, koja će postajati ekonomska crna rupa. Srbija treba da posluša savete MMF jer njeni predstavnicipredlažu poteze koji su samo uvođenje minimuma razuma i uračunljivosti. Kako će to prihvatiti birači stranaka koje su nudilemnogo od onoga što je već pomenuto kao ekonomski pogubno pitanje jeza one koji su kao vrhunsku mudrost lansirali ekonomske koncepte neplaćanja sopstvenih računa, trošenja onoga što ne postoji ili magiju Harija Potera. Ovde je reč o elementarnom državništvu:ako ste mogli biti državnici kod pitanja Kosova i Metohijei uraditi nešto što liči na delanje u smislu šta je moguće, a ne šta je želja malog Perice, to se mora uraditi i u privredi.
Savete MMF treba prihvatiti u potpunosti. Treba učiniti i više od toga jer MMF je tu da štiti poverioce Srbije, a mi treba ne samo da štitimo poverioce nego da stvorimo uslove da kreiramo i više nove vrednosti od one koja je neophodna da se servisiraju dugovi. Zemlja koja ima deficit koji zjapi i bliži se sedmom procentuBDP, gde je u sivu privredu pobeglo gotovo pola privrede, gde država troši polovinu BDP, gde svako svakome duguje, gde su javna preduzeća rupe bez dna, gde penzije služe da se finansiraju unuci koji ne mogu naći posao, mora da se menja. I to temeljno. Ne postoji lažna dilema –štednja ili rast, mi dalje ne možemo ići putem lažne omnipotentne države koja hoće sve i ništa ne uradi kako treba, alito skupo naplati. Fiskalni rashodi se moraju smanjiti, jer ne postoji zemlja koja se uspešno razvila sa nivoom državne potrošnje koji postoji u Srbiji, a posebno ne sa tim nivoom praćenim deficitom kojiimamo. Ovo smanjenje rashoda mora se desiti tako što će se temeljno pretresti najveći generatori rashoda – penzije, zdravstvo, obrazovanje i javna preduzeća, uz neizbežno razmatranje onoga što se u medijima stavlja u prvi plan kada se govori o skupoj državi. Ne zato što su to ključni generatori rashoda, nego zato što država uvek mora da pokaže na primeru svojih zaposlenih i svog administrativnog aparata kako se to štedi. Cela rashodna priča je samo deo jedne šire priče o lošem ekonomskom sistemu.
Zbog nas samih i budućnosti Srbije smanjenje rashoda mora da bude praćeno najvećim mogućim povlačenjem države iz privrede, a to znači završetak privatizacije, kraj sage o restrukturisanju, kraj subvencija i državnog fingiranja da neodrživi gubitaši mogu da nastave svoj život.Sva sila prava i lepih želja ništa ne vredi ako postoji samo na papiru, a u praksi se pretvara u monstruma koji guta rezultate produktivnog dela Srbije koji može celu zemlju da povuče napred ako joj se skine balast s leđa.
Ekonomista
Aleksandar Stevanović
objavljeno: 06.06.2013.
.jpg)
