Izvor: Politika, 19.Feb.2013, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerealan projekat
Nema vode ni za navodnjavanje
Inženjeri koji poznaju realno stanje u sektoru voda neprijatno su iznenađeni pokretanjem davno prevaziđene priče o kanalu za Egejsko more. Brine ih što se odmah krenulo silovito (Kina, hitna izrada Plana prostora posebne namene), bez konsultacija sa hidrotehničkim planerima, a u suprotnosti sa jasnim stavovima Vodoprivredne osnove Srbije (VOS) i Prostornog plana Srbije (PPRS). Pri izradi ovih dokumenata (PPRS je zakon i krovni planski dokument, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a VOS ima karakter uredbe), nakon analiza predviđena je mogućnost realizacije kanala samo na potesu Velike Morave do Stalaća, u okviru Moravske kaskade koja bi se gradila unutar nasipa za veliku vodu. To isto je predviđeno i za Zapadnu Moravu do Kraljeva, ako se realizuje kaskada i na njoj. Stav je da država ne treba da ulaže u te ekonomski dubiozne sisteme, već da samo dozvoli gradnju ako se nađu zainteresovani investitori. Uneta je i odredba da to ne treba da utiče na dispozicije novih mostova. Znači, struka je odlučno odbacila vođenje kanala i dalje prema jugu. Razlozi su brojni, a ovde se navode najbitniji.
Sliv Južne Morave je vodom siromašno područje, sa vrlo neravnomernim protocima, zbog čega se voda čak i za naselja obezbeđuje sa sve većim teškoćama. Prosečni protok na profilu Vladičin Han je samo 19,3 m3/s, ali u malovođima, koja traju i po više meseci, mesečni protoci se spuštaju na samo oko 1,2 m3/s (apsolutni minimumi i ispod 1 m3/s). Ne koristi, već jako škodi to što se u povodnjima protok na tom profilu može popeti na oko 700 m3/s, što govori da podatak o prosečnom protoku zavarava. Pošto su jako sužene mogućnosti za građenje akumulacije, koje jedine mogu donekle da poprave takvo vrlo nepovoljno stanje, vodni bilansi su izuzetno napregnuti. Apsolutni prioritet imaju naselja, zatim navodnjavanje (ako vode preostane), tako da vode za kanal jednostavno – nema. Voda iz akumulacije Prohor na Pčinji namenjena je naseljima, dok je realizacija akumulacije Končulj na Binačkoj Moravi krajnje neizvesna, tako da se traže druga rešenja za snabdevanje naselja na krajnjem jugu Srbije.
Ako bi sumu novca, koju bi uložila u izgradnjui održavanje kanala, pametno ulagala svake godine u neophodne vodoprivredne objekte (akumulacije, snabdevanje vodom,sisteme za zaštitu od poplava, zaštitu voda, sisteme za navodnjavanje), Srbija bi mogla da rešava veći deo svojih potreba u razvoju vodoprivredne infrastrukture.A ako se kanal ne održava, sa njim se dešava ono što se desilo magistralnom kanalu Bezdan–Bečej u HS DTD, koji je toliko zasut da su i plovidba i druge funkcije onemogućene.
Kao efekat kanala se pominju i velike površine koje će se zahvaljujući njemu navodnjavati. Netačno! Zbog jako malih protoka u sve tri Morave upravo u vegetacionom periodu, nismo u stanju da navodnjavamo ni neke već pripremljene površine, jer u malovođu protok u Velikoj Moravi na ušću spada i ispod 30 m3/s, što je ispod donje granice za njen ekološki opstanak. Znači, nema vode za navodnjavanje. Da bi se navodnjavalo, neophodne su velike akumulacije u gornjem delu sliva, koje bi u malovođu namenski ispuštale vodu i za te potrebe i za poboljšanje ekoloških uslova. A takvih lokacija ima malo, a za njihovo građenje nema novca.
Stanje u sektoru voda je očajno. Zbog jako malih ulaganja, pa čak i zbog nenamenskog prelivanja novca iz sektora voda u javnu potrošnju (,,Fond voda spasao budžet”, bio je udarni naslov u ,,Politici”), prekinuti su radovi na najurgentnijim sistemima zaštite od poplava, zaustavljeno je građenje neophodne brane Svračkovo na Velikom Rzavu bez koje se ne mogu pouzdano vodom podmiriti velika naselja u Sistemu Rzav, prekinuti su radovi čak i na održavanju vitalnih sistema. U takvim okolnostima kolapsa sektora voda, koga kao da su se odrekle sve vlade, pokretati pitanje kanala, koji bi bio ,,vreća bez dna” – mnogo zabrinjava hidrotehničku struku. Zato je ovo i apel struke: prekinimo neodgovorni odnos prema sektoru voda, najvažnijem sektoru svake civilizovane države. A to će vlada uraditi ako se mane nerealnog projekta, već vodoprivredi vrati stabilne prihode, kao što je to u celom svetu (a bilo je i kod nas), i pusti hidrostruku da bez ometanja radi svoj posao, koji zna da uradi na najvišem svetskom nivou. Zaključimo: za taj novac, struka ćesvojim građanima obezbediti i dovoljno vode i miran san kraj reka.
Profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (u penziji)
Branislav Đorđević
objavljeno: 19.02.2013.
