Izvor: Politika, 14.Maj.2010, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerazuman porez na rad
Da bismo ocenilikakva nam je poreska reforma potrebna moramo poći od ciljeva koje pokušavamo da postignemo. Ne obratno. Poreska reforma,odnosno poreski sistem je sredstvo a ne cilj. Glavni cilj treba da bude razvoj privrede,jer isključivo kroz razvoj privrede dolazi do rastaživotnog standarda građana i bogaćenjacelog društva. Ne obratno. Ciljevi reforme suporast zaposlenosti i porast proizvodnje, kao i porast izvoza i približavanje nivou uvoza.
Sa druge strane, ciljevi reforme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su takođe i smanjenje sive ekonomije, jednostavan obračun, administracija i naplativost i socijalna pravednost.
Kako je osnovni cilj razvoj privrede i porast zaposlenosti, treba da pogledamo šta ih to koči.Zašto preduzeća ne zapošljavaju?Zašto imamo više od milion ljudi u sivoj ekonomiji? Odgovor je: ogroman, regresivan i nerazuman porez na rad. On ubija konkurentnost naše privrede. Evo i zašto.
Pogledajmo pojednostavljen bilans uspeha dva preduzeća: jedan izvoznik i jedan uvoznik. Preduzeće koje proizvodi ima 100 zaposlenih, od toga 80 u proizvodnji. Uvoznik ima 20. Ostvaruju isti godišnji promet od 1,5 miliona evra.
Fiksnim troškovimasu označeni oni troškovi koji ne zavise odprihoda, odnosno koliko imse dobro proizvod prodaje.Varijabilnim troškovima su označeni troškovi kojipribližno linearno zaviseod prihoda. Odnosno ako je prihod nula, varijabilni troškovi su takođe nula.Proizvođač ima velike fiksne troškove, od čega su najveći troškovi za zaposlene.Neto zarade se ne mogu smanjivati, one su ionako male. Ali porez na rad može.
Na kraju su obračunati svi porezi koje oba preduzeća plaćaju. Poreski doprinos preduzeća proizvođača je četiri puta veći od preduzeća uvoznika.
Svako preduzeće dobro podnosi varijabilne troškove. U slučaju krize,prihodi padaju,varijabilni troškovi padaju sa njima,fiksni troškovi ostaju isti. Kada prihodi padnu ispod kritične tačke, preduzeće posluje sa gubitkom.
Koji je najveći deo fiksnih troškova? Neto zarade i porez na rad. Šta da radi preduzeće u ovoj situaciji? Mora da otpušta radnike. Kada bi porezi na rad bili manji, ne samo da bi naša preduzeća proizvođači bili konkurentniji, i u borbi sa uvoznicima i u borbi za izvoz, već bi lakše prebrodili krizu i ne bi morali da otpuštaju radnike.
Očigledno je da suza svakoga ko nešto proizvodi u Srbiji, bio on stranac ili domaći, porezi na rad daleko najveći teret poslovanja.
Drastičan pad prihoda, prvo usled raspada velikog tržišta Jugoslavije, a zatim i sankcija,nije pratio pad fiksnih troškova. Država nije ni smanjila poreze na rad ni dozvolila otpuštanje radnika. Rezultat su gubici. Rezultat je neplaćanje poreza na rad: poreza i doprinosa. Rezultat je prestanak rada. Rezultat je potpuna nelikvidnost i gomilanje dugova koji su preduzeća odvela u blokadu. Rezultat je neuspela privatizacija.
Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, 1.65 miliona penzionera, 1.7 miliona mlađih od 19 godina. Zaposleno je samo 1,85 miliona. Gde su ostali ljudi i šta jedu? Rezultat ovako nerazumno velikog poreza na rad je siva ekonomija.
Porez na imovinu u Srbiji je izuzetno nizak. Gotovo da ga nema zbog olakšica kako za pravna tako i za fizička lica. Porez na profit u Srbiji je izuzetno nizak. Deset odsto. Da li je nizak porez na profit doneo investicioni preporod? Nije. Kakvog smisla ima natovariti ogroman trošak preduzeću dok se bori da preživi (porez na rad), a onda ga osloboditiporeza kada napravi profit? Ima smisla za uvoznike. Za proizvođače nikako.
U Srbiji je zapošljavati skupo a posedovati jeftino. Zar ne bi trebalo da je obratno?
Paket mera na kojima radi Ministarstvo finansija i njena ministarka je u najdubljem interesu srpske privrede i celog srpskog društva. Ukinuti doprinose za zdravstvo, uvesti progresivan poreski sistem, neoporezivati zarade do 16.500 dinara, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju, reformisati penzioni sistem, pa i povećati PDV. Svi ovi predlozi su na liniji najuspešnijih privreda u svetu Glavni cilj je smanjiti poreze na rad. Sve što uradimo da postignemo taj cilj je i korak u pravom pravcu. Predlozi koji skreću temu sa ovog cilja nisu u interesu građana Srbije.
Konsultant za investicije
Saša Radulović
[objavljeno: 14.05.2010.]
