Izvor: Blic, 12.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprolazno ludilo
Neprolazno ludilo
'Veoma sam svesna sam da je ovo prva Koštana u dvadeset prvom veku i sedma ili osma od Drugog svetskog rata', takođe sam svesna velike odgovornosti koju ta uloga nosi', kaže Ana Franić, najnovija Koštana našeg pozorišta. Povod za razgovor sa mladom glumicom je, naravno, nedavna premijera čuvenog dela Bore Stankovića na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Rahima Burhana.
'Takođe znam', kaže ona dalje, 'da se samim dobijanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << te uloge, automatski postaje delom tradicije duge sto pet godina. No, s druge strane, teškoća vezana za tu ulogu sastoji se u tome što svako u publici ima svoju viziju Koštane, počev od toga kako bi Koštana trebalo da izgleda. Zato nikada nisu svi bili zadovoljni interpretacijom dela Bore Stankovića i publika je uvek imala podeljeno mišljenje. Čini mi se da je ona drugačija i po samoj podeli?
- Koštana je Cigančica od četrnaest, petnaest godina, i bez obzira što je nemoguće da je igra glumica tog uzrasta, i vrlo je bitno da taj Stankovićev uslov bude poštovan. Ako je Koštana zrela, rasna žena, onda ona stvara utisak da je reč o vamp ženi, o jednoj fam fatal u koju je zaljubljeno celo Vranje i okolina. Koštana je samo devojčica koja dobro peva i koja sva sredstva kojima se služi u tom osvajanju publike, ne koristi svesno. To je jedni što ona ume i način na koji to ume je jedini. Suština je da kada ona zapeva i zaigra, da tada donese ono po čemu je bila poznata. I erotičnost i dert i sevdah. Dakle, pesmom, a ne time što tako izgleda ili što je tako obučena, ili po tome što ima ove ili one osobenosti. Gledajući snimke nekih ranijih predstave stekla sam utisak da je sam komad radio protiv tih glumica. Ipak, u biografiji Bore Stankovića kaže se da je Koštana ipak sluđivala Vranjance pesmom i igrom.
- Moj profesor Predrag Bajčetić mi je, kada su počele probe 'Koštane', ispričao priču koju je čuo od pokojnog Milenka Maričića. Maričić se, naime, pre nekoliko decenija zadesio u Skoplju u nekoj kafani, u tri ujutru. Pažnju mu je privukla jedna devojčica, zaista devojčica, koja je sama sedela u nekom ćošku; Cigančica bez ikakvih ženskih atributa. Onda se u jednom trenutku popela na sto i počela da igra i peva. Maričić je tada rekao: 'Ovo je Koštana'. Ta neugledna Cigančica se potpuno promenila i transformisala kada je počela da peva, kada se popela na sto, kada je stupila na scenu. U ovoj postavci mi smo išli za tim rešenjem. Samo u takvoj postavci svi, i lik Hadži Tome, i Mitketa, a naročito Stoja, dobijaju puni smisao. Stojan je mladić koji je zaljubljen u devojčicu, a ne u neku fatalnu ženu.
Kao ste se vi lično snašli u tom vremeplovu budući da ste morali 'da odete' u vreme od pre vek i po??
- Za mene je bilo veoma bitno to da je reč o Cigančici. Uopšte nije slučajno što je Bora Stanković definiše baš tako - Cigančica. Najpre, ta deca, Koštana je prema današnjim kriterijumima ipak bila dete, ti Cigančići se rađaju sa vanrednim osećanjem za pesmu i igru. Nijedna bela devojka nikada neće igrati i pevati tako. Međutim, ta činjenica takođe otvara i jedan drugi rasni problem. Na tom mestu je, izgleda, bilo problema tokom proba?
- Tu činjenicu na kojoj je Bora Stanković insistirao, mi samo ne prećutkujemo. U jednom trenutku majka moli sina da se odrekne Koštane, preklinje ga da je ostavi, pita zašto baš ona. Kad joj odgovori da je voli, majka kao poslednji argument poteže to što je ona Ciganka. Taj podatak ne ide protiv Koštane, on samo otvara njegovu već postojeću dimenziju. Šta mislite, da li se i danas koristi taj argument?
- Ako taj kontekst, ko je bio Hadži Toma u Vranju tada, prebacimo u ovo vreme, onda sumnjam da bi gradonačelnik, ili neki drugi funkcioner, reagovao drugačije. Da se nečiji sin zaljubi u neku - naglašavam, Cigančicu - da ne dolazi kući danima, ni na Uskrs, ni na Božić, ne verujem da bi njegov tata to tolerisao. Nažalost, isto je kao i pre sto pet godina. Ubeđena sam u to. Nemojmo se zavaravati, današnji bogataši, političari, uopšte ljudi koji su visoko na društvenoj lestvici, reagovali bi možda i gore. Običan svet možda ne bi. Neposredno pre ove, imali ste premijeru filma 'Buđenje iz mrtvih', koji je takođe podelio javnost.
- Na primeru ovog filma sam postala svesna da nema malih i velikih uloga. Za ulogu od desetak minuta u filmu koji traje više od dva sata dobila sam najlepše moguće pohvale. Drugo, u tom filmu, koji vraća veru u pravi film, u razlog zbog kojeg film postoji, radila sam sa Milošem Radivojevićem koji, na žalost po našu kulturu, nije snimao više od decenije. Željko Jovanović
