Izvor: Politika, 07.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprimerena kampanja protiv geoloških istraživanja
Veliki broj tekstova o štetnom dejstvu geoloških istraživanja nikla u Srbiji, objavljen u poslednje vreme, uglavnom je zasnovan na mišljenju nestručnih ljudi i institucija, koji nemaju znanja i iskustva u geološkim istraživanjima, eksploataciji i preradi rude.
U Srbiji postoje resursi nikla koji tek treba da se detaljno istraže. Oni su vezani za resurse gvožđa, koji se u Srbiji istražuju od šezdesetih godina prošlog veka. U tom periodu izbušeno je više desetina hiljada metara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bušotina na različitim lokacijama, o čemu postoje pisani dokumenti. Nažalost, nisu sačuvani i materijalni dokazi (jezgra bušotina), pa deo tih istraživanja treba ponoviti u skladu s važećim svetskim i EU standardima.
Geološka istraživanja su osnova za industrijski razvitak svake zemlje, jer omogućavaju otkrivanje ležišta najraznovrsnijih mineralnih sirovina, a i za kasniju eksploataciju ruda i dobijanje industrijskih proizvoda.
Osnovna geološka istraživanja finansira država i prema važećem zakonu izvodi ih Geološki zavod Srbije. Primenjena geološka istraživanja mogu da izvode sve zainteresovane strane uz odobrenje nadležnog ministarstva. Zašto su važna primenjena istraživanja? Privatne kompanije (strane i domaće) ulažu dosta sredstava u geološka istraživanja.
Njihov interes je da se pronađu nova ležišta mineralnih sirovina koja će da se eksploatišu primenom najboljih raspoloživih tehnologija, u skladu s međunarodno priznatim ekološkim standardima. Za državu su primenjena istraživanja važna iz nekoliko razloga.
Prvi je da se zna šta od mineralnih sirovina ima na teritoriji zemlje. Drugi interes je što kompanije troše dosta sredstava na istraživanje (milioni evra), zapošljavaju skoro isključivo domaće geologe i podizvođače. Treći interes je što geološka istraživanja mogu da dovedu do otvaranja rudnika, kad dolazi do velikih investicija i podizanja standarda stanovništva. Ako se pogleda međunarodna statistika, najbogatije zemlje sveta su one s velikom mineralno-sirovinskom bazom (nafta, gas, ugalj i metali).
Proces geoloških istraživanja je dugotrajan i kompleksan posao, naročito kada se radi o velikim ležištima metaličnih mineralnih sirovina i uglja, ali i nafte i gasa. Svaki projekat geoloških istraživanja sadrži poglavlje o zaštiti životne sredine s merama zaštite na radu. Svaka kompanija koja se bavi istraživanjima mora da ima akt o proceni rizika i ISO standarde.
Treba istaći da geološka istraživanja ne mogu ni na koji način da utiču na ugrožavanje životne sredine. Proces istraživanja odvija se u skladu s propisima o zaštiti životne sredine koji su u Srbiji u skladu sa najvišim svetskim standardima, što znači da se otpadne vode i druge otpadne materije tretiraju u skladu sa zakonom i ISO standardima kompanija.
Prijave radova podnose se lokalnoj samoupravi i nadležnom ministarstvu kao i nadležnim zavodima za zaštitu prirode i spomenika kulture.
Dug je put od završetka geoloških istraživanja do eksploatacije i prerade rude iz ležišta. On podrazumeva izradu veoma obimne projektne dokumentacije koja uključuje i studiju izvodljivosti i studiju uticaja na životnu sredinu koja prolazi javne rasprave i na koju nadležno ministarstvo mora da da saglasnost. Ukoliko država proceni da tehnologija eksploatacije i prerade nije zadovoljavajuća ona može da zabrani dalji rad.
Mislim da se u Srbiji vodi jedna neprimerena kampanja koja ugrožava pravo na rad svih koji se bave geološkim istraživanjima. Takva kampanja ugrožava i interese države čije stanovništvo ostaje bez posla, a država bez fiskalnih prihoda, i šalje negativan signal svim investitorima.
Zašto i rudarstvo, a ne samo poljoprivreda?
U celoj Evropi, pa i kod nas, poljoprivredna proizvodnja se subvencioniše iz budžeta. Znači, moraju se razvijati i druge delatnosti osim poljoprivrede koje će da pune budžet. Rudarstvo je jedna od baznih grana privrede, na koju se oslanja i prerađivačka industrija, izgradnja infrastrukture...
Zato resurse nikla treba istražiti, da se utvrdi količina, vrsta i kvalitet rude, kako bi mogao da se definiše metod otkopavanja (površinska ili podzemna eksploatacija) i tehnologija prerade. Tek nakon toga može se govoriti o uticaju eksploatacije i prerade nikla na životnu sredinu.
Svaka rasprava bez osnovnih podataka je preuranjena i stručno neutemeljena.
Mislim da mi nismo zemlja koja može da se bazira samo na poljoprivrednoj proizvodnji nego na uravnoteženom i međusobno usklađenom razvoju svih industrijskih grana, poljoprivrede i turizma.
Diplomirani inženjer geologije, Jantar grupa, Društvo za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina
Dušan Simić
objavljeno: 07/11/2012
