Izvor: Politika, 18.Feb.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoznanica je šta bi prevozili Kinezi
Zapad Evrope je premrežen plovnim kanalima
Kad se projektuje izgradnja nekog novog puta vrlo je važno odrediti robne tokove, što je danas ponekad velika nepoznanica. Jer robni tokovi su promenljivi. Uzmimo primer smederevske železare, koja je bila generator dopreme sirovina i otpreme proizvoda rečnim brodarstvima, ali je u jednom trenutku prestankom rada železare prevoz stao. Da li će ga opet biti i kad, to se još ne zna.
Ako Kinezi naprave studiju izvodljivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plovnog puta Dunav–Morava–Solun i pokažu da su zainteresovani za tu saobraćajnicu oni bi verovatno rekli i koju robu žele da prevoze, i na tom delu, i dalje na sever, kanalom Rajna–Majna. Moguće je zatim preći na holandske i francuske unutrašnje plovne puteve, jer Evropa je na severu povezana plovnim kanalima. Što se nas tiče, nisam siguran da bismo imali dovoljno robe za isplativost plovnog puta Morava–Solun. Prema tome, plovni put Dunav–Morava–Solun bi imao smisla samo ako bi velike države i ekonomije bile za njega zainteresovane.
Kad bi se gradio, ovaj plovni put bi u pogledu saobraćaja verovatno bio sličan već postojećem, severnijem, Rajna–Majna–Dunav, koji spada u red plovnih puteva ograničenih razmera: njime mogu da plove brodovi do 1.500 tona nosivosti. Potiskivač na tom kanalu može da potiskuje jednu ili dve barže, ne više, dok na Dunavu brodovi prevoze i do 12.000 tona.
Cene prevoza ovim moravsko-vardarskim pravcem bile bi visoke zbog mnoštva prevodnica i troškova održavanja.Jer zbog zasipanja raznim materijalom i stvaranja mulja, kanal mora stalno da se čisti i produbljuje. Kanal Dunav–Tisa–Dunav zbog slabog održavanja danasje samo delimično plovan za plovila manje nosivosti i gaženja. Zato se nameće pitanje ko bi novu saobraćajnicu održavao i koliko bi taj prevoz bio isplativ. Prolaz kanalom Rajna–Majna–Dunav se plaća, kao što bi se i na ovoj južnijoj relaciji svaki prolaz kroz prevodnice i uspinjače naplaćivao. Nasuprot tome, saobraćaj Dunavom se ne plaća.
Vrlo sam sumnjičav prema proceni koju smo ovih dana čuli, da bi ovaj plovni put mogao da bude završen za sedam godina. Poređenja radi, Rajna–Majna–Dunav je građen 50 godina. Pominje se i 17 milijardi evra kao iznos dovoljan za izgradnju, ali verujem da bi troškovi bili mnogo veći. U građevinarstvu se, tako, prvo saopšti neka procena, a na kraju to bude mnogo više.
Zato bi vrlo pažljivo trebalo uraditi studiju izvodljivosti i analizirati koliko bi robe stvarno bilo prevoženo ovim plovnim putem. Studije izvodljivosti su često s nerealnim robnim tokovima, a s tim bi mogli da se i ovde suočimo. Na Saobraćajnom fakultetu je analiziran prevoz železnicom kroz Srbiju do Soluna i nazad i utvrđen je ukupan promet oko 1.200.000 tona, što je za planirani plovni put malo. Ipak, nepoznanica je šta bi prevozili Kinezi i u kojim količinama. Kinezi bi taj put svakako koristili za uspostavljanje veze s ostalim delovima Evrope, jer uz ove plovne puteve u Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj skoncentrisani su veliki gradovi i luke.
Na plovnom putu Rajna–Majna–Dunav uz prevodnice su izgrađene i male hidrocentrale, ukupno ih je 40. One godišnje daju 1,7 milijardi kilovatsati struje. Na zapadu Evrope upotreba brodova na rekama i kanalima je masovna,a koriste se manji brodovi.Recimo, u Francuskoj robu prevoze samohodni teretnjaci ili jedan potiskivač koji potiskuje jednu baržu. Obično je na tom brodu vlasnik koji i upravlja brodom i njegova žena (i pas eventualno). Na tim plovnim putevima postoje regionalne direkcije koje organizuju berze tereta. U Parizu i Strazburu berze su dvaput nedeljno, u ostalim gradovima jedanput. S jedne strane je lista onih koji traže prevoz, na drugoj su imena prevoznika. Posao se dobija prema jasno utvrđenim pravilima.
Kod nas tako razvijenog vodnog saobraćaja nema jer nemamo razvijenu industriju ni mnogo velikih gradova na rekama, ali ako bi Kina ili Evropska unija bile zainteresovane za ovaj putni pravac, a pogotovo ako bi finansirale njegovu izgradnju, i mi bismo imali mnoge koristi od toga. Najpre, od izgradnje malih hidrocentrala, zatim od sistema za navodnjavanje, pa i za lokalni prevoz tereta, razvoj turizma...
Ako neko razmišlja o tome da mi finansiramo izgradnju jednog takvog kanala mislim da odmah treba reći da siromašna Srbija nema novca za to.
Profesor u penziji Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Vladeta Čolić
objavljeno: 18.02.2013.
