Izvor: Vostok.rs, 28.Apr.2013, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neotkrivene tajne Titovog arhiva
28.04.2013. -
Iz sefova Narodne banke Srbije, na svetlost dana izneseni su delovi nasleđa bivšeg jugoslovenskog lidera, maršala Tita, koji je umro pre 33 godine. Ipak, mnogo važniji delovi građe i svedočanstva o prohujaloj epohi- dokumenti, stenogrami, i dalje su dostupni samo određenim istržaivačima i to ne u punom obimu.
Javlja se određeni osećaj da je posle smrti Tita, gotovo sve što je imalo veze sa njim, postalo tabu. Čak i uspomene. Toma Fila, advokat udovice >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << maršala Jovanke Broz, pričao je, kako su sredinom 80-tih nemački izdavači nudili veliki novac za njene memoare. No, samo što je Fila završio telefonski razgovor sa njima, odmah je usledio telefonski poziv od strane „kompetentnih organa“ koji su ubedljivo posavetovali da se od te ideje odustane. A nedavno je u Beogradu, Brozova udovica bila i pokradena. Mnogi iz njene okoline izjavili su da je ona uznemirena zbog nestanka „važnih dokumenata“. Kakvih- ostaje nepoznato. Pero Simić, autor prve celovite biografije Tita pretpostavlja da je mogući razlog postojanja beskonačne konspiracije u tome, što još uvek živi ideoliški naslednici vožda imaju razloga da prikrivaju realnu sliku o procesima koji su se svojevremeno odvijali u Jugoslaviji.
Tajne počinju, reklo bi se, još od prvog plača novorođenog Josipa, davne 1892, u porodici Hrvata i Slovenke:
- Sama činjenica da su trake ostale na jednom mestu (u takozvanom Memorijalnom centru Josipa Broza Tita), a da je pisana arhivska zaostavština na drugom (u Titovom arhivu), govori o tome da ne samo da postoji mogućnosti, već i potreba da se i dalje o tome spekuliše, da se to i dalje krije od istraživača, naučne i stručne javnosti. Danas recimo, evo, ne može se ni fotokopirati, nije dostupan prepis rodnog lista- čoveka koji je umro pre 30 godina, a pominje se 16 mogućih datuma rođenja! Koja je to tajna, o čemu se tu radi? U svakom slučaju, dostup tom rodnom listu bio bi verodostojniji od nagađanja.
U čemu je važnost audio zapisa? Oni bi možda mogli da prikažu mnoge političke odluke Tita, koje su uticale na sudbinu Jugoslavije, a potom i Srbije, u sasvim drugom svetlu. O jednom takvom događaju koji se odigrao 1966.godine govori Pero Simić:
- Tito je trebalo da primi političku delegaciju Kosova i Metohije 1966.godine. Bilo je predviđeno da taj prijem bude u Beogradu. Određen je i datum i sat: 23.jun u 11 časova. Onda je nekoliko sati pred taj prijem neko odlučio da se ide na Brione, da razgovoru ne prisustvuje predsednik CK SK Srbije, jer se komunistička organizacija Kosova formalno nalazila u sastavu SK Srbije. Zapisnik, navodno, prema jednoj rečenici, koja stoji u belešci o tom razgovoru, nije vođen, a nakon te rečenice stoji uzvičnik. Tragom te činjenice, jer mi je uzvičnik bio signal da možda nešto nije bilo u redu, tražio sam fotografije. Našao sam 5 ili 6 fotografija sa tog susreta i na jednoj od njih sam video mikrofon između Tita i delegacije kosovskih komunista.
- Da je razgovor sniman, to sam kao pretpostavku izneo u Titovom arhivu. Na to su oni rekli da je za vreme bombardovanja 1999. godine bio oštećen arhiv, pa da se ne zna u kakvom je stanju traka. Dodali su da ona verovatno postoji, ali da je postoji mogućnost da je oštećena. Taj je odgovor meni dat 2006.godine. Ista je situacija i danas 2013.godine . Razgovor nije skinut sa trake, a traka postoji. Sve provere koje sam vršio u vojnim i drugim službama koje bi trebalo da znaju šta je sve pogođeno tokom bombardovanja, kažu da arhiv u tom smislu apsolutno nije oštećen.
I do danas je, to, o čemu je Tito govorio sa političkim predstavnicima Kosova, ostalo zapravo nepoznato?
- Separatistički pokret posle toga, posle tog događaja 1966.godine je raširio krila na KiM. Već '68.godine iz imena pokrajine nestaje Metohija, zbog srpske etimologije reči metoh, što znači crkveno imanje. Do tada su se Albanci zvanično zvali Šiptari, od tada postaju Albanci. Dve godine posle toga imamo prve separatističke demonstracije na KiM, gde se u parolama, javno postavlja zahtev za otcepljenjem Kosova i njegovom prisajedinjenju Albaniji.
O tim demonstracijama služba državne bezbednosti, tajna policija prikupila je na vreme sve podatke i saopštila rukovodstvu KiM. Na to im je rečeno da to nije briga službe bezbednosti, jer rukovodstvo KiM za to odgovara. Rukovodstvo je otišlo u Jajce, na proslavu 25 godina AVNOJ-a. Demonstracije su izbile. Tito je održao konferenciju za štampu u Jajcu i rekao da toga ima svuda i da tu ne bi trebalo preterivati. Time je dao svojevrsnu amnestiju i minimizirao je taj događaj. Taj je događaj bio prva demostracija zahteva za razbijanjem Jugoslavije. A on ga je sveo na komunalni gradski incident.
1968. godine delegacija KiM kod njega traži da se ubuduće pokrajina zvanično zove Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo. Rukovodstvo Srbije stavlja sumnju na političke motive tog zahteva, a Tito odgovara da to „još nije zahtev za samostalnošću“. Deceniju kasnije, 1977. godine, 3 godine pred svoju smrt, vodećim ljudima, šefovima Saveza Komunista Srbije, Vojvodine i Kosova, kaže da u oblasti narodne odbrane, pokrajine bi trebalo da imaju ista prava kao i republike. To uopšte nije bila ustavna definicija pozicija pokrajina, ali Tito je išao ispred toga.
Dakle, možemo samo nagađati koji su motivi i utoliko jeste važno da se njegov arhiv otvori do kraja. Da se sve što je snimljeno na trakama „skine“ na papir u autentičnoj formi, a ne kao što sam našao neke dokumente vrlo važne u Titovom arhivu, gde se svaki pasus završava sa tri tačke. To znači da su one činjenice, koje bi mogle da kompromituju Titovu sliku u javnosti, skrivene od očiju njegovih naslednika.
„Poigravanje“ jugoslovenskih komunista sa sparatistima je počelo mnogo pre gore pomenutih dešavanja- primećuje istoričar Pero Simić:
- Još 1928. godine KP Jugoslavije je na svom 4. Kongresu održanom u Drezdenu usvojila dokument u kome se kaže da bi Jugoslaviju, kao tvorevinu iz Versaja trebalo razbiti na posebne države – Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, pominje se i stvaranje nezavisne i ujedinjene Albanije. 1934.godine komunisti prvi put zauzimaju stav da pravo na otcepljenje od Jugoslavije imaju čak i dve nacionalne manjine, što je jedinstven primer u celokupnoj istoriji komunističkog pokreta u svetu. Radi se o dve nacionalne manjine koje se nalaze na teritoriji Srbije, jer je Srbija sinonim te Jugoslavije koja je stvrena na srpskoj krvi u Prvom svetskom ratu. Tu ideologiju KP Jugoslavije pretvara u saradnju sa separatističkim pokretima i svim drugim činiocima u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata koji mogu doprineti ostvarenju osnovnog cilja- razbijanja Jugoslavije. A sve se to čini da bi se komunisti u određenim delovima Jugoslavije lakše izborili za preuzimanje vlasti na revolucionaran način, jer celovita Jugoslavija je jaka država koja se bolje i lakše može odbraniti od svih pokušaja njene destabilizacije. Dakle, linija koketiranja KPJ sa separatističkim pokretima u Jugoslaviji može se pratiti skoro od njenog osnivanja, tj od polemike vođe KPJ Sime Markovića sa Josifom Visarionovičem Staljinom 1925.godine pa sve do raspada Jugoslavije.
A možda Tita nije ni bilo? U jesen 1913.godine on je bio regrutovan od strane austro-ugarske vojske, u proleće 1915. bio je ranjen. Postoji teorija da je zapravo Josip Broz poginuo u vihoru Prvog svetskog rata, a, da je „sledeći“ Tito, bio specijalno poslat Jugoslaviji od strane Kominterne.....
- Nisam sklon tim teorijama da je Tito novi car Šćepan Mali, ili da je pravi Jospi Broz poginuo u Rusiji 1915.godine. Sve te spekulacije počivaju na dva austrijska dokumenta gde su Titovo ime i prezime uneli kao svoj ratni gubitak. Svaka država, tokom određenog vremena nema vezu sa svojim vojnikom, oficirom ili podoficirom, smatra ga svojim ratnim gubitkom, ne raspolaže sa njim. Tito je bio ranjen, povukli su ga u Sovjetski Savez, pa je bio na ostrvu Svižjask na Volgi u jednom manastiru 13 meseci. Na osnovu toga se zasniva teza da je onaj poginuo, a da je novi podmetnut.
Drugo, mislim da bi KGB, kao jedna od najmoćnijih tajnih službi 20.veka, apsolutno morala znati za taj podatak i da bi ga iskoristila. Odnosno, da je Tito bio podmetnut, Staljin bi to upotrebio protiv njega u obračunu 1948.-49.godine.
Pre verujem da našoj megalomaniji ne odgovara to da je čovek tako skromnog obrazovanja i vrlo skromnog socijalnog porekla ostvario jednu takvu izuzetnu ulogu u istoriji 20.veka, a i da nas je u mnogo čemu preveo žedne preko vode. Ali to je već naš problem.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije
