Izvor: Blic, 15.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljivi osmeh žene
Neodoljivi osmeh žene
Reći, danas, za umetnika, da je majstor svog zanata, vizonar i esteta - veoma je širok dijapazon. Ali, podatak da na izložbi 'Lampe, igračke i sve ostalo' Nebojše Veselinovića - Đure većina dela nije vlasništvo autora, mnogo govori samo po sebi. Jedan od vlasnika je, primera radi, gazda Aj-Bi-Ema, gospodin Zigel, koji ima sve, ali gine od posla. Njemu je umetnost potrebna da bi sačuvao dušu deteta. Tu je kopča neodoljive privlačnosti Đurinih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objekata koja ovih dana puni Muzej primenjene umetnosti.
Kašika s propelerom, delfin sa elisom, lampa s pužem, brod koji može da poleti, automobil koji ima sve delove, a ipak nije 'firmiran'... neki su od eksponata. 'Što više asocijacija - cena je veća. Za estetu s više estetike, za tehničara s više tehnike, za dete u čoveku - infantilnije' - kaže Đura, objašnjavajući da njemu ništa nije problem da napravi, ali nije ni da proda. 'Kad neko nema, radim i ispod cene, ali nikad, nikad ne zabušavam, zbog sebe. Čitav život sam na nuli, ali živim lepo. Inače, svaki moj predmet ima priču. Što je najlepše, moji kupci je sami dopunjuju. Što dalje idu, delo im je bliže. Postaju u pravom smislu njegovi kompletni vlasnici. A sve je počelo?
- Sedim i radim za poznate i nepoznate koje volim. Prosečan beogradski stan: pedesetak kvadrata. Pretežno boje: braon. Da pravim roze lampe - neću, jer ne ide. Zato sam počeo od tamno-zelenih sjajnih lampi pokušavajući da u svaki unesem list lepe zelene biljke koju u gradu ne mogu da vidim. Uspeh Safeta Zeca je u tome: januar mesec, sivilo - on nudi kesten. Ima li ičeg lepšeg? Moja umetnost takođe nadomešćuje ono što nestaje oko nas: prirodu. Rođen sam na Obilićevom vencu, a u zrelim godinama, loveći ribu, već sam bio obišao sva naša jezere i sve naše reke. U grad sam hteo da vratim lepotu koju sam video i doživeo. Gde nalazite ideje za igru?
- Ne primam se lako na trendove. Ako i pogledam šta su drugi radili, to je zato da ne napravim isto. Ja umetnost gradim od termina. Kad mi dođe zubar iz Pančeva i hoće lampu, ona mora da liči na njega. Zubar - to je stolica, stolica - to je čipendelj, čipendelj - to su protestanti, protestanti - to su odmereni ljudi, odmereni ljudi su moreplovci, moreplovci - to je Novi Zeland, Novi Zeland - to je dodo. I eto lampe. Svi mi nasleđujemo genetski kod od roditelja, predaka. Po načinu na koji neko hoda, pere sudove... po tom načinu neko i ljubav vodi. Poznajem jezik ljudi. Ne ispuštam tu nit.
Lako se odvajate od dela?
- Nisam bogat da bih mogao u svom stanu da držim komade od hiljadu evra. Meni treba jedan kupac mesečno. U dvomilionskom gradu, to nije problem. Zar nije?
- Uvek se može prodati, ali šta: čudo. Zahvaljujući čudu, od slikanja, znam bar deset umetnika koji su napravili kuće. Vinjaci, podnapijanje, nered u glavi, neuredna odeća - toga kod mene nema. Radim kao hirurg. Baratam naučnim podacima. Sve moram da znam da bih ovo izveo. I ko su vaši kupci?
- Ovakve komade ne kupuje stereotipan svet. Nit sam ja stereotipan umetnik, nit stereotip može da plati moj rad i materijal, nit mu ovo treba. Karakteristika tog sveta je ozbiljnost i infantilnost, kao mogućnost da se ne ponaša racionalno. U pedesettrećoj stigli ste do muzeja. Šta posle tog rekorda?
- Ciljam na akademiju nauka. Još mi je to ostalo. Moja ambicija je bila i da uđem u Sotbijev aukcijski katalog. Imam naznake da sam tamo. Doživljavate li to kao nagradu?
- Nema veće nagrade za umetnika od osmeha lepe žene. To je pokretač smisla svega. Uz ljubav prema ženi, ide ljubav prema poslu, ribolovu, prirodi, i tako u krug, ponovo se dobije osmeh. Ali do 'nebesa' ne može da se dođe bez obrazovanja... Zato mnogo čitam. Knjiga koja me je dotukla: 'Život - uputstvo za upotrebu' Žorža Pereka. Ima sto pedeset nivoa, a ja sam stigao do petog. Izdao je 'Plato', dva puta, prevela Svetlana Stojanović, odlično. To je čudo života i čudo umetnosti. Milena Marjanović
