Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka zlatna groznica
Osim Bundesbanke, i italijanska i holandska centralna banka priznale da fizički nikad nisu proverile postojanje svojih zlatnih rezervi u inostranstvu
Od našeg specijalnog izveštača
Frankfurt – Renomirana juvelirska porodica Rišenbek već više od 108 godina čuva tajnu izrade prvoklasnog nakita i satova. Od kada su bili u maloj radionici u Dortmundu do sadašnjih nekoliko prodavnica širom Nemačke, kako kaže prodavačica u jednoj od luksuznih radnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u centru nemačke finansijske prestonice, za njih „nema dileme koliko svaka ogrlica ima grama zlata i kojeg je kvaliteta”.
Međutim, dilema oko težine i kvaliteta zlatnih rezervi Bundesbanke proteklih dana uskovitlala je javnost u Nemačkoj. Kada je kancelarija Savezne službe knjigovodstva (Savezni revizorski sud) u prošlonedeljnom izveštaju parlamentarcima navela da „Bundesbanka niti neki nezavisni revizori nikad nisu proverili autentičnost ili težinu” nemačkih zlatnih rezervi koje se čuvaju u inostranstvu, mnogobrojni eksperti i političari su podigli glas zahtevajući da Frankfurt što pre vrati svoje zlato kući.
Javnost se ustalasala jer se više od dve trećine od ukupno 3.396 tona nemačkog zlata, vrednih oko 190 milijardi dolara, nalazi u Njujorku, Londonu i Parizu, pri čemu je tabloid „Bild” objavio da čak ni Filip Misfelder, poslanik vladajućih demohrišćana kancelarke Angele Merkel, nije uspeo da zaviri u sefove britanske i francuske centralne banke i svojim očima se uveri da nemačko zlato tamo zaista postoji. Tome su doprinele politike tih banaka, a sumnjičavost javnosti je dodatno porasla kada se saznalo da Bundesbanka, na primer, Banci Engleske godišnje plaća pola miliona evra za čuvanje zlatnih poluga a da pritome niko ne može da ih vidi.
U takvoj situaciji smirujuće saopštenje Bundesbanke nije bilo dovoljno već je Karl-Ludvig Tile, član izvršnog odbora nemačke centralne banke, bio prinuđen da u intervjuu novinskoj agenciji DPA precizno kaže da se u Frankfurtu nalazi 1.036 tona zlata (31 odsto), dok je 1.536 tona u banci američkih Federalnih rezervi u Njujorku, 450 tona u Banci Engleske u Londonu a 374 tone u Banci Francuske u Parizu.
Objašnjavajući zašto Bundesbanka toliko veruje svojih parnterima, Tile je rekao da je na početku prošle decenija iz Londona u Frankfurt dopremljeno 930 tona nemačkog zlata i da je deo tog zlata pretopljen u nove zlatne poluge kako bi bio povrgnut mukotrpnoj kontroli.
„Nijedan gram od 930 tona zlata nije nedostajao. Nemamo ni najmanje sumnje da su i naše poluge u Njujorku i Parizu izrađene od najfinijeg zlata”, rekao je Tile i dodao da imaju listu svih poluga kao i dokumente o njihovom kvalitetu koje su ima pružile partnerske banke, kao i što to i sama Bundesbanka čini sa tuđim zlatnim rezervama u svojim sefovima.
Priča o nemačkom zlatu pokrenuta je bezmalo tačno godinu dana pošto je lider Venecuele Ugo Čaves povukao 160 tona venecuelanskog zlata iz Londona, što su tada vodeći finansijski mediji pa i oni u Nemačkoj ocenili kao osobenjaštvo, radoznalost ili čak kao još jedan dokaz „ludosti” ovog latinoameričkog lidera.
Ovog puta mediji nisu tako kritički dočekali inicijativu „Vratimo naše zlato kući”, koju su podržali pojedini nemački ekonomisti, poslanici i industrijalci a u onlajn peticiji i na desetine hiljada građana.
Podseća se na tradicionalni nemački strah od inflacije, koji potiče još od hiperinflacije u Vajmarskoj republici dvadesetih godina prošlog veka, potom na to da povraćaj svog zlata traže i Saudijska Arabija i Kina, kao i da velike investicione kuće sve češće kupuju zlato kako bi se zaštitile od toga da im inflacija „pojede” vrednost papirnog novca.
Nemačka „zlatna groznica” proširili se i na Italiju i Holandiju gde su tamošnje centralne banke takođe saopštile da fizički nikad nisu proverile postojanje svojih zlatnih rezervi pohranjenih u inostranstvu već veruju u iskaze partnerskih banaka koje im čuvaju zlatne poluge.
„Kao i Bundesbanka, pokušavamo da gledamo i druga mesta za skladištenje, ali o tome diskutujemo interno”, rekao je portparol holandske centralne banke, precizirajući da se sada holandske zlatne rezerve nalaze u Njujorku, Londonu i Otavi.
Zebnja ove tri države dobija na značaju, budući da podaci Svetskog saveta za zlato ukazuju da su, ako se izuzme MMF, Nemačka, Italija i Holandija druga, treća i deveta zemlja sa najvećim zlatnim rezervama na svetu. A proveriti kvalitet tolikih tona zlatnih poluga nije jednostavno kao i topljenjem proveriti vrednost zlatnih ogrlica.
Nenad Radičević
objavljeno: 01.11.2012.
.jpg)
