Izvor: B92, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema većih pretpristupnih fondova
Beograd -- Deo Paketa plus biće primenjen i pre predstavljanja Evropskoj uniji.
List Danas, pozivajući se na izvor blizak Vladi, piše da će deo predloga mera za unapređenje odnosa sa Evropskom unijom, koji je ministar finansija Mlađan Dinkić nazvao Paketom plus, biti promenjen i pre nego što 17. jula bude predstavljen u Briselu.
Predlog da Srbija dobije povećanje pretpristupnih fondova radi finansiranja projekata od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investicionog plana biće preinačen u plan aktivnosti koje će Srbija preduzeti da bi došla u situaciju da dobije veća sredstva, kaže izvor lista. Izvor navodi da je predlog nemoguće ispuniti u obliku u kom je najavljen i dodaje da je reč o čisto populističkom potezu koji nije utemeljen na realnim pretpostavkama.
Zahtev da budu povećana sredstva u okviru programa IPA, Instrument pretpristupne pomoći, koji će od 2007. do 2013. koristiti zemlje-kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU, nerealan je jer je odobren iznos fiksiran i nemoguće ga je promeniti, osim ako se ne izvrši preraspodela utvrđene sume, što bi značilo da će Srbija dobiti više sredstava jedino ako EU zakine neku drugu državu. Druga, isto tako nerealna opcija, jeste da veća sredstva budu odobrena iz rezerve budžeta EU. Izvor lista kaže da je do izmene predloga moralo doći da Srbija u Briselu ne bi dobila šamar i da ne bi bilo rečeno: "Sad se lepo vratite kući i razmislite malo o tome."
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Mihailo Crnobrnja za Danas kaže da ne postoji mogućnost da Vlada Srbije ostvari nameru o povećanju pretpristupnih fondova, ali ni da izdejstvuje preraspodelu novca. "U principu postoji mogućnost za povećanje, ali ne na način na koji je Vlada pokrenula tu inicijativu. Sumnjam da će EU da zadrhti pred Paketom plus i odobri više novca", kaže Crnobrnja.
"Povećanje fondova moguće je dobiti tek posle nastavka, odnosno odmrzavanja pregovora sa EU, i da Vlada nema argumenata kojima bi mogla da izdejstvuje povećanje sredstava. Treba podsetiti da je o evropskom budžetu bilo žestoko debatovano pre nego što je usvojen. Od podnošenja predloga do njegovog izglasavanja prošlo je pet meseci zbog oprečnih stavova zemalja-članica. Zbog toga sumnjam da bi Vlada Srbije mogla da utiče na izvesna pomeranja u budžetu jer bi o tome moralo da se saglasi mnogo zemalja", zaključuje sagovornik lista.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević rekao je za Danas da je inicijativa Vlade za povećanje sredstava EU krajnje neukusna i besmislena. "EU sama odlučuje koliko i na koji način će odobriti sredstava zemljama koje su u procesu pristupanja. Srbija ispostavlja zahteve prema EU, a zauzvrat ne nudi ništa, pa smatram da je taj pokušaj unapred osuđen na propast", kaže Prokopijević.
Na pitanje da li postoji mogućnost da EU prihvati predloge Paketa plus jer on podrazumeva izgradnju infrastukture u Srbiji, Prokopijević kaže da EU sama definiše šta su njeni infrastrukturni ciljevi i da Srbija ne može na to da utiče. "Postavlja se pitanje zbog čega Srbija nije izgradila puteve kao i sve zemlje u regionu, već je novac trošila na ratovanje", kaže Prokopijević.
Pomoćnica ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gordana Lazarević kaže za Danas da za programe regionalne saradnje postoji veliko interesovanje i da je za program s Mađarskom podneto blizu 200 projekata, a s Bugarskom sličan broj. Ona ističe da ti projekti treba da otklone probleme iz prošlosti, ali je za to potrebno i više sredstava i lakši vizni režim. Drugi aspekt regionalne saradnje je razvoj siromašnih regiona u Srbiji, a u EU postoje i specifični programi pomoći za pojačano zapošljavanje ili reformu vojske, za koje Srbija može dobiti sredstva. Dodatna pomoć bi bila potrebna i za hitnu rekonstrukciju nasipa na toku Dunava jer Srbija nije kandidat za članstvo u EU, pa ne može da koristi fondove solidarnosti Unije. "U narednoj godini u okviru IPA možemo očekivati do 160 miliona evra, odnosno 1,5 milijardi evra za sedam godina. Ako uspemo da dobijemo status kandidata, otvoriće se i drugi budžetski fondovi EU", kaže ona.
Iz fonda IPA zemljama Zapadnog Balkana pripašće 12,9 milijardi evra, koliko je predložila Evropska komisija. Program se sastoji iz pet delova, a to su pomoć procesu tranzicije i izgradnji institucionalnih kapaciteta, prekogranična saradnja, poljoprivredni, socijalni i ruralni fondovi. Svih pet komponenata moći će da koriste Hrvatska, Turska i Makedonija, a samo prve dve Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija.
.jpg)
