Izvor: Blic, 03.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema tla za cvetove
Nema tla za cvetove
Profesor sociologije Đuro Šušnjić u javnosti se pojavljuje retko, samo na promocijama svojih knjiga. Na naše pitanje da li je poput Sokrata, o kome je upravo objavio knjigu kod 'Čigoje', odlučio da se njegovo delo poklopi s načinom života, i zbog toga odustao od javnog govora, on kaže: 'U svom odgovoru ću citirati Marksa koji kaže da iskren govor nije javan, a javan govor nije iskren. Pre dvadeset sedam godina, objavio sam knjigu ‘Ribari ljudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duša’, kojom sam ukazao na poželjne funkcije medija i one koje to nisu. Kada se to uporedi s današnjim stanjem, vidi se da mediji nisu mnogo odmakli. Uglavnom se koriste za propagandu, indoktrinaciju, reklamu, ideologizaciju. U toj knjizi sam naveo pet oblasti u kojima se u medijima istine o čoveku okreću protiv čoveka i uglavnom je tako i danas, ako nije i lošije. Kada je reč o knjizi ‘Ribari ljudskih duša’, ispričaću vam jednu anegdotu: moji postdiplomci iz Zagreba su mi rekli da je ta knjiga, kada je došla u biblioteke, razvrstana u odeljak ribarstvo.'
A druga knjiga?
- 'Cvetovi i tla' je svrstana u cvećarstvo. Što i nije tako loše.
Zašto danas knjiga o Sokratu?
- Sokrat je bio jedan od retkih filozofa koji je živeo svoju misao. Smatrao je da neosmišljen život nije vredan življenja. U drugom poglavlju knjige 'Sokrat, život za istinu' (koja je inače sastavljena od deset poglavlja), ukazuje se na činjenicu da se ovaj grčki mislilac prvi okrenuo prema čoveku. Stari Grci su se, naime, mahom zanimali za udaljene stvari, planete i kosmos. Sokrat se, za razliku od svojih prethodnika, od prirode okrenuo prema kulturi. Istovremeno, on je vodio žestoku bitku s tadašnjim putujućim mudracima, sofistima, koji su tvrdili da univerzalna istina ne postoji. Sokrat je, međutim, smatrao da bez univerzalnih vrednosti nije moguće saznati istinu.
Kakve su posledice takvog stava danas?
- Onoga trenutka kada napustimo univerzalne vrednosti i norme koje iza toga slede, tog trenutka prelazimo u oblast relativnog. Tada se gubi osnovni kriterijum. Što kaže Sokrat, istina ne može biti za jednu grupu ovo za drugu ono, jer na taj način se potpuno ispušta racionalni kriterijum istine. Dakle, kada se izgube univerzalni kriterijumi i vrednosti, kao što se to desilo u našem dobu, prelazi se od apsolutnog na relativan sistem vrednosti. Filozofske reperkusije toga stava su sledeće: ne postoji jedan svet, već niz nezavisnih svetova i svaki od njih ima svoj sistem vrednosti. Iz toga sledi saznanje da svaki od tih svetova ima svoju istinu i na kraju, svaki od tih svetova ima svoj sistem vrednosti. To su vrlo opasne koncepcije koje vode podeli čovečanstva na hiljade različitih načina. Mi smo zbilja jedno društvo koje moderni istraživači zovu društvo rizika.
Izlazak iz tog stanja je, sudeći prema onome što ste rekli na promociji knjige, pojava novog čoveka, pa makar on bio i filozof?
- Čovek se tokom istorije malo menja. On menja spoljašnje okolnosti, ali načini reakcije na te okolnosti uglavnom ostaju iste i zato nam se sve u istoriji ponavlja. Meša Selimović divno kaže da istorija nema mašte. Ponavljaju se ratovi, svađe, podele sukobi, sve se to ponavlja samo na novim iskustvima novih generacija. Kada bi pak postojala mogućnost novog čoveka, kakvog, na primer, danas genetičari pokušavaju da stvore, onda bi bilo reči o potpuno novoj ontologiji i tada više ne bismo govorili o čoveku i smislu u obliku u kome govorimo danas. Ljudski problemi ostaju uvek isti i problemi koji su postavili Grci, to su i današnji problemi. Na primer, problemi saznanja, države, morala, sve su to isti problemi, novi uopšte ne postoje, već samo dolaze nove generacije koje se određuju prema tim pitanjima i daju svoje odgovore koji se razlikuju od kulture do kulture, od jezika do jezika, od naroda do naroda.
.jpg)
